Pravni zastupnici Sarajeva osporavaju stavove Beograda u vezi sa interpretacijama Konvencije o genocidu i njenom primenljivošću na spor "BiH protiv SCG." To što je Beograd pomagao Fikreta Abdića nije dokaz nepostojanja genocidne namere protiv Muslimana, već "maksimalna perverzija" kojom je "posejano seme samorazaranja u grupu koja je na meti" i kojom se "članovi grupe koriste za uništenje te grupe" – istakla je danas profesor Brižit Stern


Drugog dana druge runde argumenata pred Međunarodnim sudom pravde, zastupnici Sarajeva su osporavali stavove koje su, u prethodnom delu rasprave, predstavnici Beograda iznosili u vezi sa interpretacijama Konvencije o genocidu i njenom primenljivošću na spor "BiH protiv SCG."

Za razliku od britanskog advokata Ijana Braunlija/Ian Brownlie, koji je zastupajući SCG isticao da je član 9 Konvencije o genocidu "dvosmislen" i da se može interpretirati na dva načina, američki profesor Tomas Frenk/Thomas Franck smatra da je taj član "savršeno jasan" i ne ostavlja prostora različitim interpretacijama. Članom 9 se, inače, Međunarodnom sudu pravde poverava nadležnost da razmatra sporove između ugovornih strana Konvencije, "uključujući i sporove koji se odnose na odgovornost države za genocid." Tvorci Konvencije su, tvrdi Frenk, formulisali član 9 zato da bi "osigurali da i države – a ne samo pojedinci – mogu da odgovaraju za zločin genocida, i to upravo pred ovim sudom."

Profesor Frenk je, takođe, osporavao i stavove Beograda po kojima broj žrtava u BiH ne doseže razmere genocida. Ne osporavajući važnost brojeva, zastupnik Sarajeva ukazuje da "ne postoji nikakav numerički prag genocida." Po njemu, pitanje o kojem se raspravlja pred najvećim svetskim sudom nije koliko je ljudi ubijeno, mučeno, silovano i deportovano, već da li je sve to činjeno u okviru "sistematskog i rasprostranjenog napada na određenu etničku i versku grupu." Razmere zločina i obrazac po kojem su oni vršeni, po Frenku, jasno ukazuju da je postojao projekat da se etnički očiste veliki delovi BiH. Obrazac, smatra on, "govori za sebe i otkriva nameru da se očisti više od polovine teritorije BiH, uništi muslimanska zajednica i uklone tragovi njenog postojanja na tim prostorima." To a ne brojke su, zaključio je Frenk, "neoboriv dokaz genocida."

Drugi zastupnik BiH, profesor Brižit/Brigitte Stern, govorila je o "grupi" koja je bila meta genocida u BiH. Po njoj, ta grupa se može definisati pozitivno – kao bosanski Muslimani i Hrvati – ili negativno, kao "nesrbi." Haški tribunal je, po njenom mišljenju, pogrešio kada je u presudi Milomiru Stakiću odbio da prihvati tužiočevu negativnu definiciju grupe – to jest "nesrba" – koja je bila meta progona u Prijedoru.

Profesor Stern se posebno osvrnula na jedan od argumenata na kojem su, u prvoj rundi rasprave, insistirali zastupnici SCG, osporavajući da je u Beogradu postojala namera da se unište Muslimani. U tom kontekstu, zastupnici Beograda su posebno isticali "primer Bihaća" ili Cazinske Krajine, ukazujući da "Srbija ne bi pomagala Fikreta Abdića da je u njoj postojala generalna namera protiv Muslimana."

Profesor Stern to smatra "dvostrukim priznanjem" zastupnika druge strane. Prvo, priznaje se da je Srbija bila umešana u konflikt u BiH i, drugo, priznaje se da je Srbija "manipulisala Abdićem." Činjenicu da je Srbija "iskoristila Fikreta Abdića da bi se borila protiv drugih Muslimana", odnosno "koristila članove grupe za uništenje te grupe", Stern je nazvala "maksimalnom perverzijom" jer je time, po njoj, "posejano seme samorazaranja u grupu koja je na meti."

Dijeljenje sadržaja