Uvodna reč optužbe na sudjenju generalu Seferu Haliloviću, bivšem načelniku Glavnog štaba Armije BiH, optuženom zbog propusta da spreči ili kazni ubistvo više od 60 hrvatskih civila u selima Grabovica i Uzdol u dolini Neretve, septembra 1993. godine.


Opisujući Sefera Halilovića kao “komandanta koji je želeo slavu pobeda ali ne i odgovornosti komandovanja”, tužiteljica Sureta Čana/Chana je danas, u uvodnoj reči na početku sudjenja, najavila da će izvan razumne sumnje dokazati da optuženi nije preduzeo razumne mere da spreči ili kazni zločine koje su počinili vojnici pod njegovom komandom i kontrolom.

Sefer Halilović, bivši načelnik Glavnog štaba Armije BiH, se jednom tačkom optužnice tereti za ubistvo 62 civila i jednog zarobljenog vojnika, u dva odvojena incidenta, u selima Grabovica i Uzdol u dolini Neretve. Zločini su izvršeni u septembru 1993., u toku vojne operacije “Neretva ‘93” kojom je komandovao optuženi Halilović a čiji je cilj bio da se zauzme deo teritorije koju su u dolini Neretve držale snage HVO i tako razbije blokada Mostara.

Na njegovu inicijativu su, tvrdi optužba, u operaciju uključene IX Motorizovana i X Brdska brigada Armije BiH. Uprkos “zloglasnoj reputaciji” tih brigada i činjenice da su ih se, tvrdi optužba, “svi u Sarajevu bojali”, Halilović je naredio da se njihovi pripadnici smeste u domove Hrvata u selu Grabovica, udaljenom 12 kilometara od Jablanice gde je bilo njegovo istureno komandno mesto.

Neki od lokalnih Hrvata, medjutim, nisu bili preterano voljni da ih puste u svoje domove, pa su se vojnici na to požalili oficirima, medju kojima je bio i Halilović. Vehbija Karić, jedan od prisutnih oficira je uzvratio kako civile koji odbiju da saradjuju treba po kratkom postupku “srediti” i baciti u Neretvu. Halilović, tvrdi optužba, nije reagovao na takvu sugestiju oficira koji mu je bio podredjen.

Vojnici su, medjutim, postupili po toj sugestiji i u Grabovici su 8. i 9. septembra 1993. ubijena 33 civila. Najmladja žrtva je imala samo 4 a najstarija 87 godina. Ubistva su, tvrdi optužba, bila još u toku kada je Halilović za njih saznao 8. septembra uveče, ali uprkos tome nije učinio ništa da ih zaustavi, kao što narednih dana nije učinio ništa da istraži šta se dogodilo i kazni krivce. Trideset i tri civilne žrtve su, smatra optužba, “rezultat njegove neaktivnosti.”

Šest dana kasnije, u okviru operacije “Neretva ‘93” je napadnuto selo Uzdol, kod Prozora. Halilović je, ukazala je danas tužiteljica Čana, “znao da su u selu civili i znao je da pripadnici Samostalnog bataljona iz Prozora osećaju snažnu mržnju prema Hrvatima i želju za osvetom”, zbog poraza koji su pretrpeli u sukobu sa HVO i zlostavljanja kojima su bili izloženi. Optuženi je, smatra tužiteljica, bio svestan “opasnosti puštanja sa uzice takvih vojnika medju civile”, ali ih je uprkos tome angažovao za napad na Uzdol. U tom je napadu ubijeno 29 civila, bosanskih Hrvata, i pogubljen je jedan zarobljeni pripadnik HVO. Halilović, još jednom, nije preduzeo ništa da bi taj zločin istražio i kaznio njegove počinioce.

U izveštaju o toku operacije “Neretva ‘93” koji je 20. septembra 1993. poslao Glavnom štabu u Sarajevu, Halilović ni jednom rečju ne pominje ubistva u Grabovici i Uzdolu.

Izvodjenje svojih dokaza optužba će započeti sutra.

Dijeljenje sadržaja