Odbrana Nasera Orića osporava autentičnost i pouzdanost dokumenata koje je haško tužilaštvo dobilo iz “problematičnog izvora” - od vlasti Republike Srpske


Ako je stav tužilaštva Haškog tribunala da se “na vlasti Republike Srpske ne može osloniti ni u kakvim ozbiljnim stvarima”, kako je onda moguće da se u dokaznom postupku protiv Nasera Orića optužba obilato koristi dokumentima dobijenim od vlasti u Banja Luci?

To pitanje je danas, u nastavku sudjenja bivšem zapovedniku Armije BiH u srebreničkoj enklavi, postavio Orićev britanski branilac Džon Džons/John Jones. Citirao je više izjava iz 2002. godine u kojima su se predstavnici tužilaštva “skandalizirali” nad prvim izveštajem vlade RS u kojem se negiraju srebrenički zločini iz jula 1995. Citirao je, takodje, i podnesak kojim se tužilaštvo u novembru 2002. suprostavilo privremenom oslobadjanju Vidoja Blagojevića, a u kojem se garancije vlade RS opisuju kao bezvredne i zaključuje da vlasti u Banja Luci “nastavljaju da insistiraju na mitovima i lažima” te da se na njih “ne može osloniti ni u kakvim ozbiljnim stvarima.”

Po odbrani, sudjenje Naseru Oriću za razaranje i pljačku srpskih sela i mučenja i ubistva zatočenih civila krajem 1992. i u prvoj polovini 1993. godine je isuviše ozbiljna stvar da bi se zasnivalo na dokazima koje je optužba dobila iz “problematičnih izvora.”

Ukazujući da vlasti RS nisu “pouzdani izvor dokumenata”, odbrana se pozvala na činjenicu da je visoki predstavnik Pedi Ešdaun/Paddy Ashdown svojevremeno smenio Dejana Miletića, bivšeg šefa biroa RS za saradnju sa Tribunalom, pored ostalog i zato što se – kako je navedeno u obrazloženju – “aktivno angažovao u skrivanju dokumenata.” A isti Miletić je, u intervjuu za bosansku redakciju Dojče Vele/Deutsche Welle koji je danas citirao branilac, potvrdio da su vlasti RS “pomagale u istrazi protiv Nasera Orića” i dostavile haškom tužilaštvu “odredjene dokumente.”

Navodeći izjave više potencijalnih svedoka koji su u intervjuima sa istražiteljima tužilaštva negirali da su napisali ili potpisali dokumenta koja su im pokazana, a koja nose njihovo ime, odbrana je sugerisala da su – nakon pada Srebrenice u julu 1995. – srpske snage pronašle pečate uz pomoć kojih su falsifikovali te dokumente i dostavili ih haškom tužilaštvu.

Na ove navode odbrane tužilaštvo će odgovoriti u sutrašnjem nastavku sudjenja.

Dijeljenje sadržaja