Šestog dana svedočenja na sudjenju Momčilu Krajišniku, Momčilo Mandić govorio o srpsko-hrvatskim pregovorima o podeli BiH u kojima su, po njemu, učestvovali s jedne strane Tudjman i Boban, a s druge Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik i Slobodan Milošević.” U Bosni su, prema Mandiću, “svi ratovali sa svima i svi pregovarali sa svima.”


Paravojne grupe kao što su Arkanovci i Šešeljevci su se početkom rata u Sarajevu, stavljale pod komandu ili vojske ili policije RS, a neke su i samostalno delovale, rekao je Momčilo Mandić nekadašnji ministar pravde RS koji, kao svedok tužilaštva, već šesti dan svedoči na sudjenju Momčilu Krajišniku, optuženom za genocid i druge zločine u BiH.

Činjenicu da je Mandić bio obavešten o prisustvu paravojske u Sarajevu, tužilac je ilustrovao presretnutim razgovorom u kojem on od izvesnog Igora traži da “izvuče neke radikale iz zasede” jer je “Šešelj zvao iz Beograda” sa tim zahtevom.

Komentarišući još nekoliko presretnituh razgovora koje je tužilac prezentirao do kraja glavnog ispitivanja, Mandić je više puta pomenuo kako je u to vreme - proleće 1992. godine - on bio u konfliktu sa svojim bivšim kolegama iz MUP BiH i da je “znao da ga prisluškuju”. Da bi im na neki način “vratio” Mandić im se, tvrdi, u tim razgovorima često podsmevao i provocirao ih ciničnim izjavama.

Tako je objasnio i zašto je u telefonskom razgovoru od 10. jula 1992. godine sa Brankom Kvesićem koji je kao “hrvatski kadar” tada bio državni podsekretar BiH, opisao kako bi se najlakše moglo doći do “demokratske države sa većinskim srpskim stanovništvom” - da se “Turcima da 24 lična dohotka i uspostavi vazdušni most sa Turskom”.

Tužiocu je, medjutim, “podsmešljivi” srpsko-hrvatski razgovor o Muslimanima bio povod za seriju pitanja o pregovorima za podelu BiH. “Znali smo za te pregovore”, potvrdio je Mandić navodeći da su o tome pregovarali Srbi i Hrvati odnosno “s jedne strane Tudjman i Boban a s druge Radovan (Karadžić), Momo (Momčilo Krajišnik), Slobodan (Milošević)...”. Najviše su o tome, po Mandiću, pregovarali Radovan Karadžić i Mate Boban, čije je susrete organizovao Kvesić. “U Bosni su svi ratovali sa svima i svi pregovarali sa svima”, rekao je Mandić.

Mandić koji je u maju 1992. bio imenovan za ministra pravde prve vlade RS potvrdio je da je “rukovodstvo bosanskih Srba u to vreme podržavalo i podelu Sarajeva duž reke Miljacke”. Radilo se, prema Mandićevim rečima, o “alternativnom rešenju” ukoliko bude odbačen Kutiljerov plan kantonalne podele BiH, o čemu se upravo odlučivalo u Lisabonu. U jednom od emitovanih presretnutih razgovora Mandić svom sagovorniku objašnjava da se čeka ishod sastanka u Lisabonu ali da je alternativno rešenje “slamanje Sarajeva”. “To je bio opšteprihvaćen stav rukovodstva bosanskih Srba”, potvrdio je Mandić.

Momčilo Krajišnik je tvrdi Mandić bio upoznat sa stanjem i uslovima u “logorima i prihvatnim centrima” koje su formirali bosanski Srbi. Osim vlade obaveštavao sam o tome i Krajišnika, rekao je Mandić precizirajući da ga je sigurno izvestio “o stanju u zatvoru Kula”, gde je jedno vreme bio njegov ministarski kabinet.

Svedočenje Momčila Mandića trebalo bi da bude nastavljeno sutra ali je odbrana Momčila Krajišnika najavila da neće biti spremna za unakrsno ispitivanje, a sam optuženi je zatražio dozvolu da svedoku i sam postavi neka pitanja. Odluku o načinu na koji će se nastaviti Mandićevo svedočenje veće će, kako je najavilo, saopštiti sutra.

Dijeljenje sadržaja