Mada nastoji da zaštiti sebe a da, istovremeno, ne naudi optuženom Krajišniku, Momčilu Mandiću su se tokom petodnevnog svedočenja “omakle” izjave koje potvrdjuju samu suštinu tužiočevog slučaja protiv bivšeg političkog vodje bosanskih Srba


Odgovarajući u proteklih pet dana na pitanja tužioca, Momčilo Mandić nastoji da zaštiti sebe a da, istovremeno, ne naudi Krajišniku. To, medjutim, nije uvek moguće. Nakon što mu je tužilac pustio snimak presretnutog telefonskog razgovora u kojem Krajišnik traži od njega da u zatvoru u Kuli nadje izvesnog Karamehmedovića i odvede ga u Sarajevo, Mandić je odgovorio izjavom koja potvrdjuje samu suštinu tužiočevog slučaja protiv bivšeg političkog vodje bosanskih Srba.

“Vi, gospodine tužioče, znate nadredjenost i podredjenost u vlasti” – rekao je Mandić. “Ja sam vojnik. Kad mi se kaže naredjenje, ne raspitujem se. Nadjem čovjeka i ako su u pitanju vojne vlasti ili policija kažem; ‘Gospodin Krajišnik mi je naredio da ovoga čovjeka dovedem do Vrbanje mosta, da ga pustim u Sarajevo.’ Oni mi predaju lice, ja ga lično odvedem i izvijestim g. Krajišnika da sam zadatak izvršio.”

Danas, petog dana Mandićevog svedočenja, tužilaštvo je u dokaze uvelo strogo poverljivi izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova Srpske republike BiH od 17. jula 1992. U njemu se navodi da opštinski krizni štabovi i ratna predsedništva zahtevaju od vojske i policije da “okupi i zarobi što je moguće više muslimanskih civila”, kao i da logore u kojima se drže prepuste organima unutrašnjih poslova. U izveštaju se, dalje, konstatuje da su uslovi u nekim od tih logora vrlo loši, da nema hrane i da pojedine osobe ne poštuju medjunarodne norme postupanja sa zatvorenicima.

Potvrdjujući navode iz tog izveštaja, Mandić je danas dodao da se, zapravo, radilo o etničkom čišćenju nesrpskog stanovništva.

Druga strana tog problema, kako prema poverljivom izveštaju MUP tako i po današnjem Mandićevom svedočenju, bile su pljačke napuštene imovine u “očišćenim područjima”, u kojima su učestvovali vojska, policija, paravojne formacije i civili.

Medju dokumentima koje je tužilaštvo danas uvelo u dokaze bio je i jedan izveštaj Stojana Župljanina, šefa policije u Banja Luci, u kojem se govori o “više hiljada privedenih gradjana muslimanske i hrvatske nacionalnosti” koji su pritvoreni u školama, fabrikama, ustanovama, sportskim halama ili na otvorenom prostoru kao što su fudbalska igrališta. Nakon “operativne obrade”, odnosno saslušanja, ti zatočenici su razvrstani u tri kategorije od kojih su dve, po Župljaninu, “bezbednosno interesantne.” To su, kako se navodi u izveštaju, “aktivni učesnici” u oružanim sukobima, kao i “ljudi koji su učestvovali u finansiranju kupovine oružja” ili u drugim aktivnostima usmerenim protiv srpskih vlasti. U trećoj kategoriji su “odrasli muškarci koji nisu bezbednosno interesantni” i koji se mogu “tretirati kao taoci” i razmeniti za gradjane srpske nacionalnosti “koji su po istom kriteriju zadržani u logorima muslimanskih i hrvatskih snaga.”

Tužilac je danas emitovao snimak presretnutog telefonskog razgovora koji je u julu 1992. Momčilo Mandić vodio sa izvesnim Grkovićem, komandantom bataljona u sarajevskom naselju Nedžarići. Grković traži od Mandića da mu iz zatvora Kula da “jedno 30 Turaka... ili, još bolje, 50” koji su mu potrebni za neki “specijalni zadatak.” Mandić spremno odgovara “može” i pita kako će se organizovati transport. Na pitanje tužioca o kakvom je “specijalnom zadatku” reč, Mandić je odgovorio da se “najverovatnije radilo o utvrdjivanju kasarne u Nedžarićima i kopanju rovova.” Tvrdio je da je “vojska imala pravo da za svoje potrebe uzme bilo kog zatvorenika iz bilo kog zatvora.”

Glavno ispitivanje Momčila Mandića tužilac će, kako je najavio, završiti sutra.

Dijeljenje sadržaja