Na kraju unakrsnog ispitivanja Momčila Mandića, optuženi Momčilo Krajišnik nije obnovio zahtev da mu se dozvoli da i on postavi nekoliko pitanja da bivšem kolegi sa Pala, koji je u Hag došao kao svedok optužbe


Odbrana Momčila Krajišnika nastojala je u protekla dva dana da ograniči štetu koju su bivšem političkom lideru bosanskih Srba – optuženom za genocid i druge ratne zločine u BiH 1991. i 1992. godine – mogle da nanesu neke izjave Momčila Mandića, bivšeg ministra pravosudja u vladi bosanskih Srba.

U unakrsnom ispitivanju, Krajišnikov branilac Nikolas Stjuart/Nicholas Stewart je od Mandića tražio da “pojasni” neke od izjava datih tokom sedmodnevnog direktnog svedočenja. Mandić je, tako, pojasnio šta je, zapravo, hteo da kaže kada je, u odgovoru na pitanja tužioca, rekao da je Krajišnik bio informisan o stanju u logorima i drugim zatočeničkim objektima pod kontrolom bosanskih Srba, kao i da ga je on lično obaveštavao o situaciji u zatvoru Kula, kraj Sarajeva.

To, pojasnio je sada Mandić, ne znači da je on Krajišnika informisao o “neljudskom postupanju sa zatvorenicima” jer on, zapravo, “nikada nije ni video da policija tako postupa prema pritvorenicima.” Mandić je takodje pojasnio da se tu nije ni radilo o zatvorenicima, već o “ljudima koji su sklonjeni sa ratom zahvaćenog područja.” Problemi o kojima je obaveštavao Krajišnika, tvrdi sada Mandić, ticali su se “velike fluktuacije ljudi kroz taj zatvor”, zatim “sporosti u rešavanju njihovog statusa”, kao i “nedostataka hrane i higijenskih uslova”, a nikako ne i “neljudskih postupanja” sa tim ljudima.

Pošto je u direktnom ispitivanju potvrdio autentičnost jednog izveštaja tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba u kojem se navodi da opštinski krizni štabovi traže od vojske i policije da uhapse, zatvore u logore i etnički očiste što više Muslimana, Mandić je u unakrsnom ispitivanju pojasnio da se to nikako nije odnosilo i na Krajišnika. Naprotiv, tvrdi sada Mandić, “g. Krajišnik nije nikada, ni na koji način, tražio da se Muslimani okupe u logore i etnički očiste.”

Prema Mandiću, već u prvoj godini rata došlo je do izvesnog “rivaliteta” izmedju predsednika Skupštine Momčila Krajišnika i predsednika Republike Radovana Karadžića. Krajišnik, svedočio je Mandić, nije bio zadovoljan nekim “kadrovskim rešenjima” o kojima je, pod uticajem Nikole Koljevića i Biljane Plavšić, odlučio Karadžić. Drugi izvor neslaganja je, po Mandiću, bio odnos Republike Srpske i Srbije. Prema njemu, “Karadžić se mnogo više oslanjao na politiku Slobodana Miloševića i Srbije”, dok je Krajišnik “bio za samostalnu politiku Republike Srpske” kako u odnosu na ostale zaraćene snage, tako i u odnosu na Srbiju i “spoljnu politiku uopšte.” Za razliku od Krajišnika Karadžić je, po Mandićevom mišljenju, “bio pod velikim uticajem g. Miloševića.”

Mada je pre Mandićevog svedočenja optuženi u nekoliko navrata tražio od sudija da mu dozvole da i on postavi nekoliko pitanja svom bivšem kolegi iz administracije na Palama, nakon što je njegov branilac završio unakrsno ispitivanje Momčilo Krajišnik nije obnovio taj zahtev. Sudije, koje su u jednoj ranijoj prilici odbile takav zahtev optuženog, nisu nalazile za shodno da Krajišnika na to podsećaju., pa je tako izostao očekivani duel dvojice Momčila.

Pošto je u Hag došao sa garancijom slobodnog prolaza, Momčilo Mandić se po završenom svedočenju vratio u Beograd. Bosanske vlasti, koje ga traže zbog finansijskih malverzacija, moraće da sačekaju neku novu priliku za njegovo hapšenje.

Dijeljenje sadržaja