Na sudjenju za granatiranje Dubrovnika, slovenački general Milovan Zdorc, kao vojni ekspert optužbe, analizira komandnu strukturu bivše JNA i odgovornosti komandanta


Unakrsnim ispitivanjem poslednjeg svedoka optužbe, slovenačkog generala Milovana Zorca, privodi se kraju dokazni postupak tužilaštva na sudjenju generalu bivše JNA Pavlu Strugaru, optuženom za granatiranje Dubrovnika u decembru 1991.

Kao vojni ekspert tužilaštva, general Zorc je analizirao ustrojstvo i komandni lanac oružanih snaga bivše Jugoslavije. Ukazujući da je sistem komandovanja i rukovodjenja u JNA imao tri nivoa - strateški, operativni i taktički - slovenački general se najviše bavio operativnim nivoom, s obzirom da je general Strugar u periodu na koji se odnosi optužnica bio komandant Druge operativne grupe JNA i zapovednik dubrovačke operacije.

Potvrdjujući da je Operativna grupa privremena formacija u okviru oružanih snaga, general Zorc je objasnio da se odgovornost i zaduženja komandanta operativne grupe ne razlikuju od onih koje su propisane za zapovednike stalnih formacija kao i da veličina formacije ne utiče na principe i sadržaj komandovanja i rukovodjenja.

Na osnovu važećih zakona, pravila službe i propisa o primeni medjunarodnog ratnog prava u Oružanim snagama SFRJ, general Zorc je detaljno opisao ulogu i odgovornosti komandanata i njihov položaj u komandnom lancu JNA, čime je tužilaštvo nastojalo da dokaže da general Strugar nije poštovao navedene propise što je kao oficir na komandnom položaju bio dužan da čini.

Navodeći načelnu obavezu komandanta da poznaje situaciju u njemu podredjenim jedinicama veštak je naglasio da to podrazumeva aktivnu ulogu komandanta "jer on mora zahtevati da o stanju u jedinicama bude redovno informisan", posebno u vanrednim situacijama. On takodje mora osigurati da se izvršavaju naredjenja koje je izdao što uključuje i njegovo lično angažovanje na borbenom položaju, ako to nisu u stanju da obezbede njemu podredjene starešine.

Tim povodom tužiteljica Suzan/Susan Somers je od generala Zorca tražila da protumači situaciju u kojoj se, prema dosada izvedenim dokazima, general Strugar našao 6. decembra 1991. kada je, dok je još trajao napad na Dubrovnik, pozvan zajedno sa admiralom Miodragom Jokićem u Beograd, na raport kod tadašnjeg saveznog sekretara za narodnu odbranu, generala Kadijevića. General Strugar se odazvao tom pozivu iako njegovo naredjenje - da se obustavi napad - nije bilo izvršeno.

Veštak tužilaštva smatra da čak ni poziv nadredjenog starešine, u situaciji kakva je bila 6. decembra 1991., ne oslobadja komandanta operativne grupe obaveze da najpre osigura izvršenje naredjenja i zaustavljanje napada.

Odbrana je nastojala da ospori svedočenje veštaka optužbe kao neobjektivno, tvrdeći da se zasniva samo na dokumentima tužilaštva i izjavama admirala Miodraga Jokića, koji je priznao krivicu za granatiranje Dubrovnika, svedočio protiv generala Strugara i osudjen na sedam godina zatvora.

U unakrsnom ispitivanju, odbrana je najviše insistirala na odgovornosti admirala Jokića, koji je tokom dubrovačke operacije komandovao Devetim vojno pomorskim sektorom i pod čijom je neposrednom komandom bio Treći bataljon Trebinjske brigade JNA, čiji je zapovednik Vladimir Kovačević 6. decembra 1991. izvršio "samovoljni napad" na Dubrovnik, u kojem je granatirano i staro gradsko jezgro.

Svedok, koji je sa Jokićem išao u iste vojne škole, je potvrdio da je prema važećim pravilima službe admiral bio dužan da se lično angažuje kako bi obezbedio da se izvrše naredjenja o obustavi napada

Dokazni postupak optužbe će, po svemu sudeći, biti završen sutra, kada se očekuje i saopštavanje odluke veća o procesnoj sposobnosti optuženog generala Strugara.

Dijeljenje sadržaja