Svedočenje o atmosferi nediscipline i nekažnjivosti koja je krajem 1991. vladala medju snagama koje su okruživale, i povremeno napadale, Dubrovnik


Devetnaestogodišnji mladić iz Hrvatske zatekao se 1991. na odsluženju vojnog roka u JNA. Polovinom novembra rasporedjen je na brdo Žarkovica, odakle je prvi put u životu video Dubrovnik. U njegovoj jedinici bilo je pedesetak regruta i rezervista i svi su ga, kaže, zvali "ustaša".

Na položajima JNA na Žarkovici ostao je dva meseca, da bi se krajem januara '92., pošto je odslužio vojni rok, vratio se u svoje rodno mesto u Hrvatskoj. Tamo su ga, kaže, svi svali "četnik".

Priču o svom putu od "ustaše" do "četnika", zaštićeni svedok "B" je ispričao na sudjenju bivšem zapovedniku Dubrovačke operacije JNA, generalu Pavlu Strugaru. Njegovim svedočenjem, tužilaštvo je želelo da sudu predstavi atmosferu nediscipline i nekažnjivosti koja je krajem 1991. vladala medju snagama koje su okruživale, i povremeno napadale, Dubrovnik.

Prema rečima svedoka, oko dve trećine pripadnika jedinice u kojoj se našao - prvog diviziona Trećeg bataljona Trebinjske brigade - činili su rezervisti koji su se "grubo" ponašali, često opijali i preko razglasa - čije su zvučnike okretali u pravcu Dubrovnika - pevali "četničke i narodne pesme."

Jedna od "zabava" bilo je i svojevrsno takmičenje u gadjanju ciljeva u Dubrovniku. Rezervisti i vojnici smenjivali su se za "maljutkama" i bestrzajnim topovima, birali ciljeve po sopstvenom nahodjenju i zatim ispaljivali granate, veselo slaveći svaki pogodak, opisao je svedok.

Najviše granata je, po njemu, ispaljeno 6. decembra 1991. - dana na koji se odnosi optužnica protiv generala Strugara. Dan ranije vojnicima je saopšteno da bi Dubrovnik "trebalo da se preda", a komandant Trećeg bataljona, kapetan Vladimir Kovačević zvani Rambo je, prema rečima svedoka, objasnio da "ako se ne preda, grad treba napasti".

Kapetana Kovačevića svedok je opisao kao "inače veoma ljutitog i strogog", ali je tog dana bio posebno "srdit" i sa Žarkovice je lično ispalio najmanje 10 raketa. Prema svedokovoj računici, tog dana je "samo iz maljutki na grad ispaljeno preko stotinu raketa" navodjenih žicom.

Svi redovni vojnici iz njegove jedinice su nakon ovog napada dobili nagradno odsustvo, "osim nas dvojice Hrvata", rekao je svedok. Nakon što se žalio odobreno mu je da i on nedelju dana pre roka, 23. januara 1992., skine uniformu i napusti JNA. Tri i po godine kasnije ponovo je mobilisan, ovog puta u Hrvatsku vojsku, sa kojom je avgusta 1995. godine učestvovao u operaciji "Oluja".

Odbrana je u unakrsnom ispitivanju dovodila u pitanje kredibilitet svedoka i pouzdanost njegovog iskaza, ukazujući na brojne nepodudarnosti izmedju njegovog svedočenja u Hagu izjava koje je ranije dao istražiteljima Tribunala, kao i iskaza koje je o istim dogadjajima pred hrvatskim sudovima.

Dijeljenje sadržaja