Da li će kazna koja je juče izrečena vice-admiralu Miodragu Jokiću ponovo oživeti interesovanje optuženih - posebno onih sa najvišim oficirskim činovima - za priznanje krivice i saradnju sa tužilaštvom?


Presuda od sedam godina zatvora koja je juče izrečena vice-admiralu Miodragu Jokiću je najblaža kazna koju je Tribunal do sada izrekao najvišim oficirima armija koje su se u protekloj deceniji sukobljavale na prostorima bivše Jugoslavije. Da visoki čin, po shvatanju sudija, podrazumeva visoku odgovornost i odgovarajuću, visoku kaznu, iskusili su generali Radislav Krstić (osudjen na 46 godina zatvora); Tihomir Blaškić (45 godina) i Stanislav Galić (20 godina).

Dva su razloga zbog kojih je prvi osudjeni vice-admiral prošao mnogo bolje od trojice do sada osudjenih generala. Prvi je što su sudije ocenile da je njegovo učešće u zločinu za koji je optužen – granatiranju dubrovačkog Starog grada u decembru 1991. - bilo "marginalno i uglavnom se svodilo na nečinjenje." Drugi, i mnogo bitniji, razlog je što su u Jokićevom slučaju prevagnule brojne olakšavajuće okolnosti, a u prvom redu priznanje krivice, aktivna saradnja sa tužilaštvom i ispoljeno kajanje zbog onog što je učinio ili, tačnije, što nije učinio da bi zločin sprečio ili kaznio.

Još u pionirskim danima Tribunala, kada je poricanje krivice bilo pravilo a njeno priznanje veoma redak izuzetak, tužioci su isticali da optuženi koji priznaju krivicu i saradjuju sa tužilaštvom na utvrdjivanju istine o dogadjajima u bivšoj Jugoslaviji mogu da računaju na "značajan popust" pri odmeravanju kazne. Jednom je prilikom, čak, javno rečeno da taj "popust" može da bude u rasponu "od 50 do 75 odsto" kazne koja bi mu bila izrečena ako se na sudjenju utvrdi da je kriv za dela kojima ga tereti tužilaštvo. Naravno, odmeravanje kazni je isključivo u rukama sudija, ali oni su se do sada - sa retkim izuzecima - pridržavali raspona koji je predlagala optužba.

Od Dražena Erdemovića u maju 1996. do Milana Babića u decembru prošle godine, krivicu je priznalo ukupno 17 optuženih. Trojici od njih (Darku Mrdji, Miroslavu Deronjiću i Milanu Babiću) još nisu izrečene kazne, a ostalih 14 je osudjeno na ukupno 194 godine zatvora, u rasponu od 3 do 40 godina. Prosečna kazna "pokajnicima" je nešto duža od 13 godina, a to je za oko četiri godine manje od ukupnog proseka kazne za četrdesetak do sada osudjenih u Tribunalu.

Najblaža kazna, od samo tri godine zatvora, izrečena je Draganu Kolundžiji, bivšem šefu jedne od stražarskih smena u logoru Keraterm; dok je najteže - na 40 godina zatvora - osudjen Goran Jelisić, koji je priznao 14 ubistava izvršenih u maju 1992. u Brčkom. U njegovom slučaju priznanje nije uzeto za olakšavajuću okolnost pošto je optuženi, kako su zaključile sudije, "priznao ono što je bilo lako dokazati", budući da su neka od njegovih ubistava "ovekovečena" i na fotografijama objavljenim u čitavom svetu. Pored toga, Jelisić nije saradjivao sa istražiteljima, odnosno ponudio im je, kako je primećeno, "sanitarizovanu verziju" dogadjaja u Brčkom, i nije ispoljio kajanje zbog zločina koje je počinio.

Tužilaštvo, po pravilu, za optužene koji su priznali krivicu predlažu raspon minimalne i maksimalne kazne, recimo od 15 do 20 godina. Sudije, po pravilu, izriču maksimalnu predloženu ili nešto nižu kaznu. Recimo: 10 umesto 12 ili 17 umesto 20. Do sada su bila samo tri značajnija izuzetka od ovog pravila: Momir Nikolić je osudjen na 27 godina zatvora
(tužilaštvo je predlagalo raspon od 15 do 20 godina); kazna od 23 godine Draganu Nikoliću "Jenkiju" je za osam godina veća od one koju je tražio tužilac; dok je u slučaju Biljane Plavšić veće otišlo na drugu stranu i izreklo joj znatno blažu kaznu od one koju je predlagalo tužilaštvo: 11 umesto 15 do 25 godina.

Ako su kazne izrečene Momiru i Draganu Nikoliću "poljuljale poverenje" optuženih u "značajan popust" koji im, u zamenu za priznanje i saradnju, nudi tužilaštvo, presuda vice-admiralu Jokiću - koja je za tri godine manja od one koju je tražila optužba - mogla bi da u tribunalovoj Pritvorskoj jedinici ponovo oživi interesovanje za "sporazumna izjašnajavnja o krivici." Posebno kod dvadesetak generala svih sukobljenih armija koji čekaju na sudjenje i koji su sada u prilici da iskustvo vice-admirala Jokića uporede sa iskustvima generala Krstića, Blaškića i Galića.

Dijeljenje sadržaja