Bivši telohranitelj optuženog Vidoja Blagojevića se malo ili ni malo seća šta se u julu 1995. dogadjalo u Srebrenici. Komplimenti tužioca vlastima Republike Srpske.


Piter Mekloski/Peter McCloskey, vodja tima optužba na sudjenju Vidoju Blagojeviću i Draganu Jokiću, bivšim zapovednicima Bratunačke i Zvorničke brigade VRS optuženim za masakr u Srebrenici jula 1995., uputio je neuobičajenu - barem kada je o tužilaštvu reč - javnu pohvalu vlastima Republike Srpske i njihovom oficiru za vezu sa Haškim tribunalom.

Na kraju dvodnevnog svedočenja Krste Simića, vozača kamiona koji je u julu 1995. učestvovao u prebacivanju leševa više od hiljadu bošnjačkih muškaraca ubijenih u skladištu u Kravici i zakopanih u masovnu grobnicu u Glogovi, tužilac Mekloski se u sudnici javno zahvalio vlastima Republike Srpske, oficiru za vezu Jovičiću i lokalnoj policiji na saradnji u brzom pronalaženju svedoka i njihovom transferu u Hag.

Reč je o nekoliko svedoka koje je optužba naknadno odlučila da pozove u Hag, pošto je za njih tek nedavno saznala - najverovatnije od nekih od bivših oficira VRS koji su priznali krivicu i pristali da saradjuju sa tužilaštvom.

Nakon Krste Simića, pred sud je izveden nekadašnji telohranitelj Vidoja Blagojevića, iz vremena kada je optuženi bio komandant Bratunačke brigade VRS. Za razliku od Simića, koji se odrekao zaštitnih mera i pristao da svedoči bez prisustva svog advokata mada ga tužilac tretira kao osumnjičenog, bivši Blagojevićev telohranitelj je svedočio sa zaštićenim identitetom i likom, kao svedok P-210.

On je svedočio o kretanju optuženog Blagojevića na dan pada Srebrenice, 11. jula 1995., kao i u narednih nekoliko dana, dok su se u zoni odgovornosti Bratunačke brigade odvijala masovna pogubljenja zarobljenih Bošnjaka. Tvrdio je da je 11. jula '95. pratio komandanta na putu od Bratunca do isturenog komandnog mesta Drinskog korpusa na brdu Pribićevac i da tog, kao ni narednih dana, nisu prolazili kroz Srebrenicu. Tih dana, koliko se svedok seća, nisu prošli ni kroz jedno od mesta u srebreničkoj enklavi na kojima su se odvijali dogadjaji opisani u optužnici protiv Blagojevića i Jokića.

Dan nakon pada Srebrenice, svedočio je P-210, komandant mu je naložio da, na putu do kuće, svrati do Osnovne škole "Vuk Karadžić" u Bratuncu i "vidi da li je sve u redu" sa zarobljenicima iz Srebrenice. Blagojević mu je takodje, tvrdi svedok, naložio da policajcima koji su čuvali zarobljene muškarce prenese da "ne prave probleme tim ljudima" i da ne dozvole nikome da ulazi i "maltretira i provocira" zarobljenike.

Svedok kaže da je otišao do škole, preneo policiji naredjenja i "video da je sve u redu." Sledećeg jutra je to raportirao komandantu Blagojeviću.

Zaključak da je "sve u redu" svedok je, kako je rekao, doneo mada nije video ni jednog zatočenika, pošto nije ni ulazio u sportsku halu u kojoj su bili smešteni. Ne zna koliko ih je tu bilo zatočeno ni šta se posle s njima dogodilo. "Čuo" je da su "odvedeni, ali ne zna gde." Sa komandantom Blagojevićem, tvrdi, nije nikada razgovarao o sudbini tih ljudi.

Prema optužnici i svedočenjima malobrojnih preživelih, sportska hala škole "Vuk Karadžić" bila je jedan od nekoliko privremenih "pritvorskih centara" u Bratuncu u kojima je držano više hiljada bošnjačkih muškaraca zarobljenih nakon pada Srebrenice. Iz tih "centara" su, zatim, odvodjeni na razne lokacije pogubljenja u okolini Bratunca i Zvornika. Svedok kaže da je video autobuse kako "prolaze putem" i da je u njima, koliko se seća, bilo "više muškaraca", ali ne zna kuda su išli. Ne zna, takodje, ni koliko je ljudi ubijeno u Srebrenici u julu 1995., pa čak ni da je tamo "uopšte bilo ubistava."

Za razliku od Krste Simića, koji je pred sudom s mukom iz sebe izbacio tajne o kojima je ćutao više od osam godina, bivši Blagojevićev telohranitelj koji je u Hag došao kao nevoljni svedok optužbe je, čini se, odlučio da mu je najbolje da sve to... "zaboravi."

Dijeljenje sadržaja