Mada ga je tužilac upozorio da, kao osumnjičeni, ima pravo da čuti, Krsto Simić progovorio o tome šta je pre osam i po godina radio u području Srebrenice


Krsto Simić, vozač kamiona i gradjevinskih mašina iz Bratunca u istočnoj Bosni, odrekao se zaštitnih mera koje mu je sud odobrio da bi svedočio na sudjenju Vidoju Blagojeviću i Draganu Jokiću, bivšim oficirima VRS optuženim za masakr u Srebrenici jula 1995. Iako ga haško tužilaštvo smatra osumnjičenim, Simić se, takodje, odrekao i prava da svedoči u prisustvu svog advokata. Pred sam početak svedočenja, tužilac mu je još jednom ukazao da može da odbije da odgovara na njegova pitanja, ali se Simić i toga odrekao.

Krsto Simić je u julu 1995. učestvovao u utovaru leševa više stotina Bošnjaka ubijenih u skladištu poljoprivredne zadruge u Kravici i u njihovom prevoženju i sahranjivanju u masovnu grobnicu u Glogovi. Nekoliko meseci kasnije, u jesen 1995., učestvovao je i u uklanjanju tragova zločina: prenošenju posmrtnih ostataka iz prekopane masovne grobnice u Glogovi i njihovom ponovnom zakopavanju u takozvanu sekundarnu grobnicu na lokaciji Zeleni Jadar, takodje u širem području Srebrenice.

Simić je opisao kako je 15. jula 1995. vojna policija došla u preduzeće u kojem je radio i naložila njemu i još jednom vozaču da se sa kamionima odmah jave u komandu Bratunačke brigade, čiji je zapovednik u to vreme bio optuženi Vidoje Blagojević. U komandi ih je dočekao načelnik bezbednosti Bratunačke brigade Momir Nikolić - koji je prošle godine priznao krivicu za zločine u Srebrenici i osudjen je na 27 godina zatvora - sa naredjenjem da zajedno sa još nekoliko vozača i kamiona krenu u Kravicu. Tamo su otišli u koloni, u pratnji vojne policije i Momira Nikolića lično.

U krugu poljoprivredne zadruge zatekli su vojnike i radnike Civilne zaštite, kao i dve gradjevinske mašine - utovarivač i bager. Pošto mašina nije mogla da udje u skladište u kojem je izvršen masakr, radnici Civilne zaštite su izvlačili leševe do vrata i ubacivali ih u kašiku utovarivača, koji ih je zatim prebacivao do kamiona. U jednom trenutku je vozaču utovarivača pozlilo, pa je Momir Nikolić naredio Simiću da ga zameni, tako da je i on izvesno vreme tovario leševe u kamione. Utovar je, rekao je svedok, trajao oko dva sata, a zatim su kamioni u konvoju, opet u pratnji vojne policije, odvezeni do sela Glogova gde su sa glavnog prešli na makadamski put, do pripremljene masovne grobnice duge oko 50 i duboke približno 2 metra. Na vazdušnom snimku od 17. jula 1995., koji je Tribunalu dostavila američka vlada, vidi se sveže prekopana zemlja na lokaciji koju je svedok danas identifikovao kao masovnu grobnicu.

Nekoliko meseci kasnije, svedok je ponovo pozvan da se sa kamionom javi u komandu Bratunačke brigade. Ovog se puta radilo o tajnoj operaciji prebacivanja leševa iz primarnih u sekundarne grobnice. Grobnica u Glogovi je otvorena rovokopačem, a utovarivač je posmrtne ostatke, pomešane sa zemljom, tovario u kamione. To je trajalo oko dva sata, a onda se kolona kamiona, u pratnji vojne policije, uputila ka Zelenom Jadru, gde ih je čekala sveže iskopana sekundarna grobnica.

Po povratku sa obe "misije", opisao je svedok, zaustavili su se na parkingu lokalnog transportnog preduzeća - udaljenom oko kilometar od komande Bratunačke brigade - gde ih je čekala cisterna sa vodom, za pranje kamiona. Pošto bi ih oprali vozači su, rekao je Simić, išli "kući... na spavanje."

Od tada je prošlo više od osam godina ali Simića, kako je rekao u odgovoru na jedno pitanje tužioca, niko ni iz vojne ni iz civilne policije u Republici Srpskoj nije nikada pitao o tome šta je u leto i jesen 1995. radio u području Srebrenice. Niko, sve dok mu pre par nedelja na vrata nije zakucao istražitelj tribunalovog tužilaštva. Krsto Simić je pristao da s njim razgovara u Bratuncu, kao i da to ponovi u Hagu, bez obzira na rizike koje sa sobom nosi status osumnjičenog.



Fotografije