Hadžićev svedok odbrane Savo Štrbac ukazao da su Hrvati prikupljali ljude za razmenu tako što su hapsili čobane u poljima ili žene i starce optužujući ih da su snajperisti. Tužilac nastojao da diskredituje svedoka koji se u jednom od advokatskih podnesaka poslužio argumentom da je u ratu dozvoljeno ubijati civile. O pričama da su na Ovčari pokopane ovce i pouzdanosti podataka Štrpčeve organizacije Veritas

U izjavi odbrani Gorana Hadžića, bivši sekretar vlade Republike Srpska Krajina i predsednik Komisije za razmenu zarobljenika i posmrtnih ostataka Savo Štrbac je rekao da su Hrvati hapsili srpske civile kako bi ih razmenili za zarobljene hrvatske vojnike.

Odgovarajući na pitanje branioca, Štrbac je rekao da su često hapšeni stari ljudi i žene pod optužbama da su iz stanova i sa krovova svojih kuća snajperima pucali na hrvatske civile i vojsku. Hrvati su, rekao je, takođe hapsili "čobane koji su čuvali ovce, konje i goveda" i vršili otmice "pobunjenih Srba" u zonama pod zaštitom UN. Otmice je, rekao je Štrbac, bilo nemoguće sprečiti jer su pripadnici mirovnih snaga bili raspoređeni po unutrašnjosti poput "mrlja od mastila" a granica je bila predugačka da bi se potpuno kontrolisala.

Nakon niza pitanja kojima je ukazivao da je Hadžić kao predsednik Republike Srpska Krajina imao i koristio svoja ovlašćenja, tužilac je predočio niz dokumenata u cilju rušenje kredibiliteta svedoka. Najpre je citirao žalbu koju je Štrbac kao advokat uložio na presudu izvesnom Nikoli Gagiću osuđenom za ubistvo dvoje ljudi. Štrbac u tom podnesku navodi da je za vreme rata dopušteno ubijati civile. Nastojeći da to objasni, Štrbac je rekao da je u tom "pacifističkom" dokumentu osudio "proizvođače rata" koji su "mladog vojnika doveli na front i rekli mu da je sve sa druge strane neprijatelj. On se namaskarao kako to rade specijalci u celom svetu, otišao na drugu stranu i pobio te ljude a onda je zaigrao nekakav indijanski ples i vikao uhuhuh pobio sam ustaše", rekao je Štrbac. Dodao je da postoji razlika između izjava koje daje "kao branilac i kao čovek". Kao čovek, Štrbac je protiv ubijanja kako civila tako i vojnika, no kao advokat, morao je, kaže, odbraniti klijenta na najbolji mogući način.

Ukazujući da je Štrbac bio pripadnik Teritorijalne odbrane u Benkovcu, tužilac je podsetio Štrpca na zločine u selima Škabranja i Nadin u jesen 1991. godine. Tužilac tvrdi da ih Štrbac nije spomenuo u svojoj izjavi nastojeći da "minimizira patnje Hrvata i poveća patnje Srba". Štrbac je odgovorio da to "nije tačno" i da je dobro poznato da je tela 48 žrtava predao Hrvatima kao i da je narednih dana doveo na razmenu žene i decu koje su JNA i terotorijalci sklonili iz zone dejstava. Štrbac je takođe rekao dakrajem 1991. godine nije znao za grobnicu u Ovčari a da kasnije nije znao ko je u grobnici Srbi ili Hrvati. Čak su, rekao je, kružile priče da je grobnica puna uginulih ovaca.

Na kraju unakrsnog ispitivanja, tužilac je ponudio nekoliko - netačnih - podataka iz izveštaja o nestalima koje je sastavila Štrpčeva nevladina organizacija Veritas. Završio je ispitivanje konstatacijom da Štrbac nikad nije svedočio pred Tribunalom na poziv tužilaštva što je svedok i potvrdio. Suđenje Goranu Hadžiću nastavlja se naredne sedmice iskazom novog svedoka odbrane.

Dijeljenje sadržaja