Savo Štrbac, bivši sekretar vlade Republike Srpska Krajina i predsednik Komisije za razmenu zarobljenika svedoči o minimalnim ovlašćenjima i retkim pojavljivanjima predsednika Gorana Hadžića. Umesto da prisustvuje sednicama vlade na kojima ga nisu ni očekivali, Hadžić se pravdao da zbog ratnih okolnosti ne može da dođe iz Vukovara u Knin

Nakon što je završeno svedočenje Vojina Šuše, bivšeg ministra pravde u SAO Istočna Slavonija, odbrana Gorana Hadžića je pozvala Savu Štrpca, sekretara vlade takozvane Republike Srpska Krajina. Štrbac je došao na tu funkciju na poziv premijera Đorđa Bjegovića koji je formirao vladu u aprilu 1993. godine. Uporedo sa tehničkim poslovima u vladi, Štrbac je vodio Komisiju za razmenu zarobljenika i posmrtnih ostataka a ubrzo nakon toga je osnovao nevladinu organizaciju Veritas koja se i danas bavi prikupljanjem dokumentacije o progonima, stradanjima i uništenoj imovini građana na području RSK tokom i nakon rata.

Svedočeći o pojedinim paragrafima izjave koju je dao odbrani, Štrbac je najpre govorio o operacijama hrvatske vojske Miljevački plato 1992. godine te Maslenica i Medački džep 1993. godine kao i o ekshumacijama i identifikacijama leševa žrtava. U drugom delu iskaza, Štrbac je ukazao na neka od ovlašćenja zakonodavnih i izvršnih organa Republike Srpska Krajina. Rekao je da je - u vreme mira - skupština birala sudije i tužioce ali da je nakon akcije u Maslenici, uvedeno stanje neposredne ratne opasnosti i ta ovlašćenja su, prema Ustavu, pripala predsedniku koji ih je preneo na vladu.

Štrbac je rekao da je predsednik RSK Hadžić retko prisustvovao sednicama vlade što se od njega nije "ni očekivalo". Dodao je, ipak, da je nakon operacije Medački džep u septembru 1993. premijer Bjegović uputio Hadžiću čak šest poziva da dođe u Knin, ali je ovaj to odbio uz opravdanje da je Banja Luka - na putu iz Vukovara ka Kninu - tih dana bila opkoljena tenkovima srpske vojske.

Nastojeći da ukaže na ovlašćenja predsednika Republike Srpska Krajina, branilac Gosnel je predočio nekoliko dokumenata, među kojima i zapisnik sa 46. sednice RSK iz maja 1993. godine. Na toj sednici, vlada je "zauzela stav" da će "ministarstvo pravde sastaviti konačan tekst o svesrpskoj skupštini". Štrbac kaže da se na toj sednici nije pominjao Hadžić zato što se "predsednik nije mnogo pitao o ovakvim stvarima". Branilac je, potom, predočio pojedine odredbe Ustava po kojima predsednik Republike u mirnodopsko vreme može samo da "predloži" razrešenje ministara što je Štrbac potvrdio. Po narednom članu, vlada i njeni članovi su "za rad odgovorni predsedniku Republike i Skupštini". Štrbac, međutim, kaže da to u praksi "nije bilo tako". "Mislim da se u praksi on nije mešao u rad vlade", rekao je Štrbac dodajući da Hadžić uglavnom nije koristio ovlašćenja iz Ustava.

U narednim paragrafima izjave, Štrbac je govorio o kriterijuma za utvrđivanje kome treba dati dozvolu za odlazak iz RSK. Hrvati su, rekao je Štrbac dolazili u njegovu advokatsku kancelariju i tražili da pređu liniju razgraničenja pošto su se osećali "nesigurno" i uplašeno, ili su tvrdili da im se preti ili da imaju rodbinu na drugoj strani, pa je Štrbac nastojao da udovolji takvim zahtevima. Takođe je, rekao je Štrbac, nakon operacija hrvatske vojske, bilo mnogo izbeglih Srba i bilo je objektivne opasnosti "od onih koji su došli i ostavili imovinu na hrvatskoj strani" pa su se ljudi "dogovarali između sebe" da razmene imanja. Jedni druge su, kaže, ohrabrivali da je "sve privremeno" da je važno "sačuvati glave, a lako ćemo za imovinu". Na kraju današnjeg iskaza, Štrbac je govorio o dva načina razmene zarobljenika - "svi za sve" i "jedan za jedan".

Njegovo svedočenje nastavlja se sutra.

Dijeljenje sadržaja