Psihijatar Mladen Lončar na suđenju Goranu Hadžiću opisao torturu u logoru za ratne zarobljenike na farmi Begejci, u Srbiji. Štala je bila opasana dvostrukom žicom pod naponom, psi su lajali a vojnici su ih "enormno" tukli "nogama i palicama", rekao je Lončar

Nakon što je završeno svedočenje bivšeg načelnika Uprave bezbednosti JNA Aleksandra Vasiljevića, tužilaštvo je na klupu za svedoke pozvalo psihijatra Mladena Lončara. Mada je na prethodnim suđenjima Milanu Martiću i Milanu Babiću davao iskaz u ulozi eksperta za traume nastale kao posledica rata, Lončar je na suđenju Goranu Hadžiću, bivšem predsedniku Vlade SAO Istočna Slavonija svedočio kao žrtva torture koju je preživeo u zatočeničkim objektima u Srbiji.

Lončar je rekao da do dolaska Slobodana Miloševića "niko nije gledao ko je ko", a da su krajem osamdesetih počele da se "osećaju nacionalne tenzije" koje su eskalirale 1991. godine. Mada je bio poreklom iz Iloka, Lončar je studirao medicinu u Novom Sadu, gde je stažirao prvih ratnih dana. U tom gradu je, uoči sukoba napravio "izlet u politiku" i osnovao je ogranak Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine, ali je taj pokušaj propao nakon nekoliko meseci.

Kratka politička karijera i apel koji je uputio međunarodnoj zajednici da pomogne humanitarnu krizu u Iloku, u oktobru 1991. su bili izgovor "tajnoj policiji" da svedoka uhapsi i odvede u Pogranični SUP u Novom Sadu. Tokom ispitivanja od 30 sati, Lončar je pretrpeo brojne udarce po glavi i telu i bio je prinuđen da "piše neistine" o osnivanju ratne bolnice u Iloku.

U narednih mesec dana, Lončar je priveden još nekoliko puta a onda je početkom novembra 1991. godine odveden u kasarnu JNA u Paragovu, nadomak Fruške Gore u Srbiji gde je sa još desetak osoba proveo tri dana. Bili su, kaže, "nabijeni kao sardine", premlaćivani svakih sat i ispitivani. Trećeg dana, Lončar je sa još dva zarobljenika iz Paragova prebačen u logor Begejci. Opisujući atmosferu, rekao je da ih je dočekala "nestvarna" scena iz filma: dvostruka žica pod naponom oko štale, lavež pasa - nemačkih ovčara, mitraljeska gnezda i špalir vojnika koji su ih "enormno" tukli "nogama i palicama". U logoru kojim je upravljao Miroslav Živanović je, rekao je, bilo između 500 i 600 zarobljenika od kojih oko 30 žena.

Uslovi u logoru su bili "grozni". Bilo je hladno, nuždu su vršili u improvizovanim toaletima, često izloženi batinama, imali su samo vodu za piće, a zbog loše higijene su se među zarobljenicima pojavile vaške. Zarobljenici su bili prinuđeni da leže potrbuške sa glavom ka podu da ne bi videli koga "prozivaju, izvode i dovode".

Svedočenje Mladena Lončara biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja