Policajac iz Srebrenice, svedok odbrane Radovana Karadžića, poriče da je 13. jula 1995. godine učestvovao u streljanju 15 Bošnjaka na obali reke Jadar, kako je to tvrdio jedan od svedoka tužilaštva. Nenad Deronjić tvrdi da je tog dana radio u Srebrenici, a Karadžić navodi da iz Srebrenice nije mogao da "trkne do Konjević Polja i ubije neke ljude"

Streljanje petnaest zarobljenih Bošnjaka na obali reke Jadar 13. jula 1995. godine se u dodatku optužnice protiv Radovana Karadžića navodi kao jedno od "organizovanih ubistava" nakon ulaska srpskih snaga u Srebrenicu. Nenad Deronjić, policajac iz Srebrenice, prvi je od tri Karadžićeva svedoka odbrane koji će govoriti o tom incidentu. Deronjića je svedok optužbe zaštićen pseudonimom KDZ-065, čiji je pisani iskaz usvojen u dokaze, označio kao jednog od četvorice egzekutora na obali Jadra.

U dokaze je danas uveden transkript Deronjićevog svedočenja iz 2004. godine na suđenju Vidoju Blagojeviću i Draganu Jokiću, osuđenim zbog zločina u Srebrenici na 15 i 9 godina zatvora. Svedok je tada tvrdio da je 12. jula iz Konjević Polja, kao deo Druge čete Posebnih jedinica policije (PJP) upućen na "redovne policijske zadatke" u Stanicu javne bezbednosti (SJB) u Srebrenici. Na mestu egzekucije nije mogao biti prisutan jer, kako tvrdi, narednih dana nije izlazio iz centra grada.

Tužilac, međutim, insistira da je Deronjić 13. jula bio u Konjević Polju i počinio zločin na obali Jadra, a da je tek od 21. jula zvanično raspoređen na rad u SJB Srebrenica. U prilog tome tužilac je predočio nekoliko dokumenata Centra javne bezbednosti Zvornik prema kojima je Deronjić od 21. jula zaposlen u srebreničkoj policiji. Predočena je i knjiga dežurstva policijske stanice u Srebrenici prema kojoj je Deronjić 13. jula u 7 sati ujutru započeo 24-časovnu smenu, ali je po tužiocu taj unos očigledno prepravljan. Svedok se složio da su prepravke očigledne, ali kaže da "ne zna ni ko je ni zašto" to učinio.

Na insistiranje odbrane da se tužilaštvo "odluči" da li je njihova teza da je svedok do 21. jula bio u Konjević Polju ili u Srebrenici, tužilac je ponovio da smatraju da je Deronjić 13. jula učestvovao u pogubljenju na obali Jadra, bez obzira gde se nalazio pre i nakon toga. Karadžićev pravni savetnik Piter/Peter Robinson potom se i sam složio sa sudijom Kvonom/Kwon da "nije nemoguće" tokom jednog dana otići iz Srebrenice u Konjević Polje i nazad.

U dodatnom ispitivanju Karadžić je osporavao da je uopšte postojala mogućnost da svedok tokom radnog vremena "trkne da ubije neke ljude" i vrati se u Srebrenicu, pošto nije bilo "ni bicikla, ni autobusa" niti bilo koje vrste transporta, ukoliko nije imao odobrenje komandanta za korišćenje službenih vozila. Deronjić je sve vreme ostao pri stavu da nije počinio zločin.

Dijeljenje sadržaja