Policajac iz Bratunca Mirko Perić tvrdi da se streljanje 15 zarobljenika na obali reke Jadar nakon pada Srebrenice nije dogodilo budući da on za taj događaji nije čuo, kao i zato što je nemoguće da je "plavuša" vozila kamion sa zarobljenicima, a tvrdi i da skladište u kojem su pre streljanja držani jednostavno ne postoji

Radovan Karadžić nastavlja da negira učešće policije bosanskih Srba u hapšenju i streljanju 16 srebreničkih Muslimana na obali reke Jadar 13. jula 1995. godine. Nadovezujući se na jučerašnji iskaz policajca iz Srebrenice Nenada Deronjića, danas su svedočile njegove kolege iz MUP bosanskih Srba - Mirko Perić iz Bratunca i jedan čiji identitet nije saopšten, a svedočio je uz mere izmene lika i sa pseudonimom KW-558.

Sva trojica zapravo negiraju navode zaštićenog svedoka optužbe čiji je iskaz pod pseudonimom KDZ-065 u spis uveden putem pisane izjave, a svedočio je na ranijim haškim suđenjima. On je opisao kako je prilikom pokušaja proboja iz Srebrenice uhapšen na teritoriji Konjević Polja od strane srpske policije. Bio je zatočen u nekoliko objekata, da bi na kraju završio u skladištu pored raskrsnice u Konjević Polju, gde je ispitivan, pretučen i potom sa još 15 Bošnjaka ukrcan u autobus i odvezen na obalu reke Jadar gde je jedini preživeo streljanje. Tvrdio je da ga je Mirko Perić sproveo do pomenutog skladišta, a da je Nenad Deronjić učestvovao u streljanju.

Deronjić je juče to negirao, a svedok KW-558 je danas rekao da ga tih dana nije video u Konjević Polju. Mirko Perić je, opet, u izjavi odbrani rekao da nikada nije sprovodio zarobljenike do skladišta, da bi u unakrsnom ispitivanju dodao da ne zna da li to skladište uopšte postoji. Kaže da je radio na punktu na raskrsnici i da takav objekat nije bio "u dometu njegovog vida". Tužilac Kosti/Costi je potom predočio fotografije koje govore da je skladište itekako bilo "u dometu vida" policajacana punktu, sa čim se svedok složio ali je rekao da u zgradu nikad nije ulazio.

Ključni dokaz da je preživeli streljanja na obali reke Jadar govorio neistinu, po Periću je deo njegovog iskaza sa navodno netačnom tvrdnjom da je autobus od skladišta do reke vozila žena sa plavom kosom. Perić kaže da bi, radeći na punktu, svakako primetio "plavušu" za volanom autobusa. Tužilac je potom ukazao na izjavu svedoka policiji Republike Srpske iz 2003. godine u kojoj je naveo da nije pažljivo gledao natpise na autobusima sa zarobljenicima, niti ih je zaustavljao na punktu. Perić se sa tim složio, ali je ponovio da bi svakako primetio ženskog vozača. Konačno, u izjavi odbrani je naveo da je iskaz o streljanju na obali reke Jadar "netačan", budući da on nikada nije čuo za tako nešto, ali je priznao da nikada nije obišao mesto zločina.

Mada je negirao učešće u sprovođenju zarobljenika u skladište, Mirko Perić je priznao da je 13. jula 1995. godine sa punkta u Konjević Polju odveo jednog zarobljenika do obližnjeg policijskog komandnog mesta, gde se nalazio prethodni svedok KW-558. Radi se o bivšem policajcu Rešidu Senanoviću sa kim je u kuću zatvoren još jedan predratni pripadnik MUP Hasan Salihović. Svedok KW-558 kaže da je ovog drugog dobro znao jer su pre rata radili zajedno u Bratuncu, zbog čega mu je u komandi ponudio hranu, kafu i cigarete i rekao mu: "Hasko, ne plaši se, osećaj se kao pre rata kada smo zajedno sedeli u dežurani". Ubrzo je, međutim, po zarobljenike došao bezbednjak Bratunačke brigade Momir Nikolić i odveo ih iz komande. Njihovi posmrtni ostaci pronađeni su u jednoj od masovnih grobnica zajedno sa telima drugih streljanih Srebreničana. Da više nisu živi, svedok KW-558 je, tvrdi, saznao tek godinama nakon rata, baš kao što je i za srebrenički masakr saznao tek nakon 2000. godine. Kaže da dok je bio u Konjević Polju "ni u snu nije mogao verovati da će se tako nešto desiti".

Suđenje Karadžiću se nastavlja u petak iskazom bivšeg policijskog inspektora Dragana Andana.

Dijeljenje sadržaja