Vojni veštak Karadžićeve odbrane Dragomir Keserović ne smatra da su vlasti Republike Srpske sistemski proterivale nesrbe sa zamišljene srpske teritorije, već tvrdi da je taj proces bio rezultat "opštih ambijentalnih uslova", odnosno ratnih dejstava i loše ekonomske situacije, tako da je dobrovoljno odlazio "svako ko je imao gde da se skloni"

U nastavku dokaznog postupka odbrane Radovana Karadžića u svojstvu vojnog veštaka je svedočio general Dragomir Keserović koji je u svom izveštaju pobijao navode Juana Brauna/Ewan Brown, vojnog eksperta optužbe. Na osnovu dokumenata Prvog krajiškog korpusa VRS, Braun je u svom izveštaju zaključio da je prvi strateški cilj – razdvajanje Srba od Muslimana i Hrvata u BiH – bio od ključnog značaja za političko i vojno rukovodstvo bosanskih Srba i da je ostvarivan proterivanjem nesrba sa područja Republike Srpske. Na osnovu istih dokumenata, Karadžićev veštak je došao do potpuno drugačijih zaključaka.

Iz izveštaja i naređenja Prvog krajiškog korpusa se, po Keseroviću, ne može zaključiti da je postojalo bilo kakvo prinudno iseljavanje, a kamoli etničko čišćenje. Naprotiv, u dokumentima se, kaže on, "dosledno i kontinuirano" naglašava protivljenje komande korpusa iseljavanju nesrba, zahteva se zaštita civilnog stanovništva i ophođenje prema zarobljenicima po odredbama Ženevskih konvencija. Umesto da to uzme u obzir, Braun je, po Karadžićevom veštaku, preveliki značaj pripisao krivičnim delima koja su se dešavala na terenu i tako došao do pogrešne slike – da je korpus tolerisao nasilje nad nesrbima.

Keserović ne poriče da je zločina bilo, ali ih pripisuje "neodgovornim pojedincima". Takođe, ne spori da su neki političari iz Republike Srpske i takozvane Autonomne regije (AR) Krajina iznosili "ekstremne stavove" ali kaže da to nikako nije bila zvanična politika. Dalje, ne smatra da su zločini i ekstremni istupi uzrokovali odlazak nesrba iz Krajine, već kao razlog vidi "opšte ambijentalne uslove" rata. Drugim rečima, postojao je, tvrdi on, strah stanovništva od borbenih dejstava s jedne i nesigurna ekonomska budućnost s druge strane, tako da je dobrovoljno odlazio "svako ko je imao gde da se skloni".

Prvi krajiški korpus je, kaže Keserović, davao sve od sebe da zaštiti civilno nesrpsko stanovništvo, preduzimajući mere da se zločini spreče i počinioci kazne. Išlo se, tvrdi, toliko daleko da su cele jedinice sa fronta bile prekomandovane u dubinu teritorije sa ciljem zaštite nesrpskih civila po cenu slabljenja borbene moći vojske bosanskih Srba. Ukazao je i na Karadžićevo naređenje da se čuvaju verski objekti svih konfesija jer oni predstavljaju nacionalno blago Republike Srpske.

Nastojeći da umanji odgovornost paljanskog rukovodstva za događaje u Krajini, svedok je rekao da je između njih sa jedne i vrha AR Krajina sa druge strane postojalo neslaganje i netrpeljivost, kao i da je telefonska i druga komunikacija bila loša. Tako je, tvrdi, bilo sve do septembra 1992. godine kada je AR Krajina ukinuta.

Karadžić je danas okončao ispitivanje veštaka Dragomira Keserovića, a unakrsno ispitivanje je pomereno za 23. jul, da bi se usled izmene u redosledu svedoka tužiocu omogućilo dodatno vreme za pripremu. Suđenje bivšem predsedniku bosanskih Srba, optuženom za genocid i druge zločine u BiH, nastavlja se sutra iskazima novih svedoka odbrane.

Dijeljenje sadržaja