Nakon Gorana Milinića koji je nedavno negirao srebrenički genocid i otvoreno vređao žrtve, u odbranu Radovana Karadžića svedočio još jedan ambasador BiH. Savo Ćeklić je optuženog predstavljao kao mirotvorca i branio od optužbi, a onda je u unakrsnom ispitivanju branio sebe

Jedan od osnivača Srpske demokratske stranke (SDS) Savo Ćeklić je u izjavi timu odbrane Radovana Karadžića za ratno zlo u BiH optuživao "druge strane" i tvrdio da su oni "prvi počeli". Naveo je da su za sve krivi Hrvati i Muslimani jer nisu uvažavali interese Srba koji su onda morali da se suprotstave i spreče ponavljanje genocida iz Drugog svetskog rata. Radi se o tezi koju je uoči i za vreme rata SDS obimno eksploatisala i koju iznova i iznova ponavljaju gotovo svi Karadžićevi svedoci pred sudom u Hagu.

Ćeklić je u izjavi odbrani naveo da je Karadžić težio mirnom rešenju krize i da nikada nije bio za uklanjanje Muslimana i Hrvata sa teritorija pod srpskom kontrolom, već se zalagao za "koegzistenciju" tri naroda. U unakrsnom ispitivanju, tužiteljica Gustafson je podsetila na reči optuženog izgovorene u novembru 1991. godine u obraćanju svojim stranačkim kolegama kada je rekao da neće dozvoliti "ni prirodnu ni veštačku" promenu demografske strukture srpskih područja i da će "svaki temelj koji tamo polože Muslimani biti dignut u vazduh". Na sugestiju da to baš i ne zvuči kao poziv za koegzistenciju, svedok je rekao da Karadžića zna kao mirotvorca i da mu nije poznato da je izgovorio tako nešto. Kasnije, u dodatnom ispitivanju, optuženi je ukazao da se radi o "zabeleškama" sa sastanka a ne "zapisniku", što je svedok spremno prihvatio i dodao da to nije zvanični dokument.

Budući da je u izjavi naveo da Karadžićevo rukovodstvo sa Pala u početku rata nije imalo kontakt sa pojedinim opštinama, poput Banja Luke, tužiteljica je sugerisala da svedok to ne može znati jer uopšte nije bio u BiH. Ukazala je da je Ćeklić početkom maja 1992. godine napustio Sarajevo i nastanio se u Novom Sadu, gde se priključio Šešeljevoj Srpskoj radikalnoj stranci i bio izabran za gradskog ministra za kulturu. Smenjen je u leto 1993. godine nakon teksta u lokalnom listu pod naslovom "Ministar original falsifikator" u kojem se navodi da je lažirao svoju univerzitetsku diplomu. Nakon smene, vratio se u Bijeljinu gde se zaposlio na Učiteljskom fakultetu.

O Ćeklićevim falsifikatorskim sklonostima je, ukazuje optužba, 2003. godine pisala i sarajevska "Slobodna Bosna" kada je kritikovala nadležne organe zbog njegovog izbora za ambasadora u Makedoniji. U tekstu se navodi da je šezdesetih godina osuđen jer je lažirao diplomu sarajevskog Prirodno-matematičkog fakulteta pri pokušaju da se zaposli u gimnaziji u Loznici. Svedok odgovara da se radilo o medijskoj kampanji protiv njega i tvrdi da je 1979. godine doktorirao. Na kraju krajeva, ne bi, kaže, mogao biti izabran za ambasadora BiH u Skoplju da se u prošlosti bavio nedozvoljenim radnjama. A izabran je.

Ćeklić je, podsetimo, već drugi ambasador BiH koji svedoči u odbranu Radovana Karadžića. Pre njega, to je učinio i Gordan Milinić koji je tvrdio da "nema ni govora" da je u Srebrenici počinjen zločin i otvoreno se podsmevao žrtvama genocida.

Dijeljenje sadržaja