Radovan Radinović, svjedok odbrane Radovana Karadžića

Penzionisani general Radovan Radinović do sada je svedočio u četiri haška procesa, braneći kao veštak četiri optuženika – prvo Dragoljuba Kunarca koji je zbog silovanja u Foči osuđen na 28 godina zatvora, potom generala Radislava Krstića osuđenog na 35 godina zbog pomaganje genocida u Srebrenici, pa generala Stanislava Galića koji služi doživotnu kaznu zbog terora nad građanima Sarajeva i, konačno, generala Dragoljuba Ojdanića, osuđenog na 15 godina zatvora zbog kosovskih zločina. Uprkos tome, Radovan Karadžić se opredelio da ga pozove u svojstvu vojnog veštaka odbrane.

Radinović je sačinio ekspertski izveštaj o "rukovodnim nadležnostima" koje je tokom rata imao šef države i vrhovni komandant oružanih snaga bosanskih Srba, Radovan Karadžić. Svedok je u izveštaju i današnjem glavnom iskazu nastojao da umanji Karadžićev značaj u vojnoj strukturi. Prvo, Vojska Republike Srpske (VRS) je, kaže, bila konstituisana tako da je postojalo "dvostarešinstvo" – s jedne strane je bio vrhovni komandant Karadžić, a sa druge komandant Glavnog štaba Ratko Mladić. To je, objašnjava, bio "kvasac" zbog kojeg je tokom rata neprestano "tinjao sukob" između političkog i vojnog rukovodstva, koji je ponekad "eskalirao otkazivanjem poslušnosti vojske predsedniku".

General Radinović tvrdi da je pregledom dokumenata iz vremena rata ustanovio da je optuženi izdao "bezbroj naređenja", tačnije 80 odsto od ukupnog broja koja je potpisao, sa zahtevom da vojska poštuje odredbe međunarodnog prava. Tvrdi da je VRS bila isključivo "defanzivno orijentisana", a da su Muslimani stalno napadali jer su želeli da vojnom pobedom dođu do jedinstvene BiH.

Iznoseći zaključke o sarajevskom ratištu, svedok je rekao da Sarajevsko-romanijski korpus nije držao grad pod opsadom, već je nastojao da zadrži Prvi korpus Armije BiH u blokadi. Po njemu, nema ni govora o teroru nad civilima, već se radilo o legitimnim napadima na vojne ciljeve u gradu kojih je, po njegovoj računici, bilo oko 2.200. Naveo je još nekoliko razloga zbog kojih smatra da civili nisu terorisani, kao što je postojanje perioda kad se nije pucalo i činjenice da nikada nisu gađane džamije tokom molitvi, kada je "najpogodnije" napadati civile. Zaključak: građani Sarajeva nisu bili terorisani već su bili žrtve "različitih okolnosti".

Kada je reč o napadu na Srebrenicu u julu 1995. godine, svedok je na osnovu uvida u dokumentaciju došao do nalaza da za operaciju nije bio nadležan Karadžić, već Glavni štab i Drinski korpus VRS.Priznaje, međutim, da je optuženi dobijao izveštaje o borbenim dejstvima i da je 9. jula odobrio vojsci da uđe u grad, iako je isprva navodno bilo planirano samo da se Srebrenica razdvoji od Žepe. Smatra da u zarobljavanju srebreničkih muslimana i dečaka nije bilo "ničeg neobičnog" na šta bi Karadžić trebalo da reaguje, a tvrdi da u dokumentima nema "ni aluzije", a kamoli dokaza da je bio obavešten o masovnim egzekucijama. Ukazujući da je optuženi bio loše informisan iz medija, Radinović je naveo da se u izveštajima pogrešno govorilo da se ubijaju muslimanski "muškarci i dečaci" umesto "ratni zarobljenici", kao i da se egzekucije dešavaju u samoj Srebrenici, što nije bio slučaj. Što se odlazaka civila tiče, ne smatra da se radilo o deportaciji jer je tokom rata u BiH "zakonomerna pojava" bila da žene i deca odlaze zajedno sa poraženom vojskom.

Unakrsno ispitivanje generala Radinovića počeće sutra, a jutros ranije u Karadžićevu odbranu je svedočio njegov imenjak i dalji rođak Radovan M. Karadžić, bivši srednjoškolski profesor iz Čapljine i predsednik lokalnog odbora SDS. On je u glavnom iskazu naveo da optuženog zna od malena i da ga pamti kao dete "egzemplarnog ponašanja", odličnog đaka, posvećenog studenta i izvrsnog lekara koji je, radeći u Sarajevu, živeo sa Muslimanima i nikada prema njima nije bio netolerantan. Svedok je od aprila 1992. godine do kraja rata bio na Palama gde ga je predsednik zaposlio kao svog savetnika za unutrašnju politiku i stranačka pitanja.