Takvo pitanje je, sudeći po izjavi svedoka odbrane Dragana Kapetine, u julu 1995. godine "čupajući kosu" i šutirajući nameštaj postavljao Radovan Karadžić, a optužba predočila dokumente u kojima se navodi da je napad odobrio upravo predsednik Republike Srpske

Iskazom bivšeg glavnog inspektora Ministarstva odbrane BiH Dragana Kapetine, optuženi Radovan Karadžić dokazuje da su uputstva Glavnog odbora Srpske demokratske stranke (SDS) lokalnim odborima iz decembra 1991. godine, poznata kao dokument "Varijante A i B", bila u skladu sa tadašnjim ustavnim i zakonskim odredbama. U dokumentu se, podsetimo, razrađuje plan za preuzimanje opština koje su bosanski Srbi smatrali svojim, a tužilac dokazuje da se radi o uvodu u zločine i etničko čišćenje velikih delova BiH.

Kapetina je rekao da su sve "društveno-političke organizacije" poput mesnih zajednica, opština i republika u bivšoj Jugoslaviji imale obavezu stvaranja plana odbrane u vanrednim prilikama. Kada je uveden višepartijski sistem, takav plan su mogle izraditi i političke stranke, što je SDS donošenjem "Varijanti A i B" i učinila. Ne samo da je mogla, već je, kaže, i morala tako da postupi, jer bi u suprotnom bila novčano kažnjena.

Tužiteljica Edžerton/Edgerton je u unakrsnom ispitivanju ukazala da se u spornom dokumentu predviđa stvaranje "paralelnih" srpskih opštinskih i policijskih organa i pitala na osnovu koje ustavne i zakonske odredbe je to bilo moguće. Kapetina je prvo rekao da se nije radilo o naređenju već su takve mere i zadaci stavljene "u jelovnik" kao moguća rešenja u slučaju pogoršanja situacije. Potom je dodao da se radilo o reakciji na "nezakonito i neustavno" preglasavanje srpskih poslanika u republičkom parlamentu.

Kada je rat počeo, svedok se premestio u Ministarstvo odbrane bosanskih Srba gde je "dogurao" do mesta sekretara i tu je dočekao i napad na Srebrenicu i Žepu u julu 1995. godine. U izjavi timu odbrane je rekao da ga je predsednik između 5. i 10. jula pozvao u svoju kancelariju na Palama i požalio mu se da nema nikakvu komunikaciju ni sa kim iz Glavnog štaba VRS, niti sa ministrom odbrane i da zbog toga ne zna šta se dešava u Srebrenici. Kada mu je svedok rekao da ni on ne zna mnogo, Karadžić je počeo da "čupa kosu, šutira i prevrće stolice" i glasno pita: "Kome je to potrebno, ko je naredio napad na enklave, koji su to idioti?"

U unakrsnom ispitivanju, međutim, svedok je priznao da Karadžić nije baš čupao kosu, već ju je gladio rukama, kao i da nije šutirao nameštaj nego ga je nervozno koračajući slučajno kačio. Tužiteljica je predočila nekoliko dokumenata od 6. do 9. jula 1995. godine iz kojih se vidi da je optuženi od strane Glavnog štaba dobijao informacije o ulasku vojske u Srebrenicu, kao i da se taj ulazak odvijao uz Karadžićevo odobrenje, tako da za njega baš i ne bi bilo uputno da naredbodavce napada naziva "idiotima". Kapetina je odgovorio da se možda sa predsednikom sastao 4. ili 5. jula, pre slanja pomenutih izveštaja, ali je tužiteljica ukazala da je napad na Srebrenicu počeo tek 6. jula ujutro, tako da o njemu prethodnih dana nije moglo biti reči.

Konačno, optužba sugeriše da nikakvog čupanja kose i šutiranja nameštaja, niti sastanka Kapetine i Karadžića nije ni bilo, jer o tome nema tragova u rokovniku predsednikovih sekretarica u kojem je zabeležen svaki njegov susret. Svedok odgovara da se radilo o "ad hoc" sastanku i da zato nije zabeležen u rokovniku. Pred kraj današnjeg zasedanja, počeo je iskaz profesora iz Čapljine i imenjaka optuženog – Radovana M. Karadžića.

Dijeljenje sadržaja