Optužba ukazala da je veštak odbrane Radovan Radinović u nastojanju da opravda dejstva vojske bosanskih Srba po Sarajevu na suđenju Stanislavu Galiću naveo da je u gradu bilo 1.500 vojnih meta, zatim je taj broj u svojoj knjizi povećao na 1.800, pa u izveštaju za Karadžićevu odbranu na 2.000 i, konačno, juče je u iskazu "dobacio" do brojke od 2.200. Svedok se brani da su mu proračuni "približni i aproksimativni"

U unakrsnom ispitivanju vojnog veštaka odbrane Radovana Radinovića, tužiteljica Uerc-Reclaf/Uertz Retzlaff je sugerisala da je komandni lanac vojske bosanskih Srba nesmetano funkcionisao od vrha, odnosno predsednika i vrhovnog komandanta Radovana Karadžića, preko Glavnog štaba do najnižih jedinica na terenu. Na taj način ona je nastojala da pobije tezu generala Radinovića koji je umanjivao komandne nadležnosti optuženog navodeći da je u vojsci bosanskih Srba vladao princip "dvostarešinstva", odnosno da je tinjao stalni sukob između Karadžića i komandanta Glavnog štaba Ratka Mladića.

Tužiteljica je prvo predočila knjigu generala Manojla Milovanovića "Moj pogled na rat u Bosni" u kojoj se navodi da je u praksi "Glavni štab bio štab Vrhovne komande" i da su ratni strateški ciljevi ostvareni "uprkos internoj borbi među Srbima". Na pitanje da li Milovanović kao načelnik Mladićevog štaba bolje od njega poznaje ratnu situaciju, svedok je rekao: "Ne zna bolje od mene, ja sam mu bio profesor". Ipak, i u analizi borbene gotovosti VRS za 1992. godinu se navodi da je rukovođenje i komandovanje bilo "jedinstveno". Takođe, u govoru iz aprila 1993. godine i sam Karadžić kaže da je zapovedanje "jedinstveno" i počiva na "saglasnosti", kao i da su sve operacije izvođene uz njegovo odobrenje.

General Radinović je odgovorio da nikada nije tvrdio da optuženi nije imao kontrolu nad vojskom, već samo da nije imao "operativnu nadležnost". Priznaje da su se operacije izvodile uz njegovo znanje i da je o njihovom toku uvek bio uredno izveštavan.

Da su između predsednika RS i komandanta Glavnog štaba ipak vladali dobri odnosi dokazuje, po optužbi, i činjenica da je Karadžić vanredno unapredio Mladića u junu 1994. godine, a svedok u tome ne vidi ništa neobično jer smatra da je ovaj bio dobar vojnik i da je unapređenje zaslužio.

Osvrćući se na Radinovićev jučerašnji iskaz kada je, da bi opravdao dejstva VRS po Sarajevu, rekao da je u gradu bilo 2.200 vojnih ciljeva, tužiteljica je ukazala da ta cifra u različitim svedokovim analizama znatno varira. Prvo, u izveštaju sačinjenom za odbranu komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislava Galića, Radinović je naveo da je u gradu bilo 1.500 vojnih ciljeva. Zatim je u jednoj svojoj knjizi taj broj povećao na 1.800, pa u aktuelnom ekspertskom izveštaju u predmetu Karadžića na 2.000 i, konačno, juče brojka dostiže vrhunac od 2.200 vojnih meta. Radinović odgovara da su njegovi proračuni "približni i aproksimativni", a ne egzaktni i da im je cilj da pokažu da je grad bio "zatrpan" vojnim metama. Upitan da li i dalje stoji iza zaključka da je "celo Sarajevo bilo vojna meta", svedok je malo ublažio tu formulaciju navodeći da "nije ceo grad meta, ali gotovo kao da jeste".

Pred kraj današnjeg zasedanja svedoka je "preuzeo" tužilac Mičel/Mitchell koji vodi deo unakrsnog ispitivanja o Srebrenici. Radinovićev iskaz se nastavlja sutra, kada se očekuje i svedočenje generala Svetozara Andrića koji je u Hag došao po obavezujućem sudskom nalogu.

Dijeljenje sadržaja