Veštak odbrane Dušan Dunjić smatra da se žrtvama streljanja u julu 1995. godine može smatrati svega 450 do 500 Srebreničana, odnosno samo oni čije su ruke bile vezane, a "ne prihvata" čak ni one koji su imali poveze na očima jer smatra da se možda radilo o vojnim trakama koje su usled raspada tela pale na lice

Beogradski profesor sudske medicine Dušan Dunjić je, svedočeći u odbranu Radovana Karadžića, naveo da je u forenzičkim izveštajima tužiočevih veštaka o srebreničkom masakru iz jula 1995. godine bilo "dosta subjektivnosti, a malo objektivnosti". Karadžićev ekspert tvrdi da zaključci u izveštajima koje kritikuje nisu dovoljno obrazloženi, odnosno da nisu postavljeni tako da svaki ekspert može da dođe do istih nalaza.

Dunjić smatra da dokazi ne ukazuju da su srebrenički Muslimani pokopani u masovnim grobnicama većinom žrtve egzekucija jer postoji sumnja da su neki poginuli u borbama ili su ubijeni pre ili posle jula 1995. godine. Čak i one kojima su povrede grudnog koša i glave nanesene iz vatrenog oružja po identičnom obrascu svedok ne smatra žrtvama egzekucija jer, po njemu, postoji sumnja da su te rane nanesene post mortem, odnosno nakon smrti.

Kao žrtve streljanja Karadžićev veštak bespogovorno prihvata svega 450 do 500 ljudi, odnosno one čiji su leševi ekshumirani sa rukama vezanim žicom ili kanapom. Svi drugi za njega su upitni, pa čak i oni koji su imali poveze oko očiju, navodeći da se možda radilo o vojničkim trakama koje su usled truljenja tkiva sa čela pale na oči.

Tužilac Kristofer Mičel/Christopher Mitchell je u unakrsnom ispitivanju podsetio da tezu o

"vojničkim trakama" svedok nije spomenuo u iskazu na suđenju "Srebreničkoj sedmorki", pa čak ni u prvom od dva izveštaja za Karadžićevu odbranu. Učinio je to, ukazao je tužilac, tek kada je optuženi tu tezu predočio tokom unakrsnog ispitivanja patologa Kristofera Lorensa/Christoper Lawrence u decembru 2011. godine. Dunjić kaže da je tek tada prvi put pomislio na takvu mogućnost, jer je video snimak na kojem su prikazani muslimanski vojnici sa povezima. Tužilac je podsetio da film uopšte nije uveden u dokaze jer mu je poreklo nepoznato, odnosno da se uopšte ne radi o srebreničkim borcima. Osim toga, optužba ukazuje i na iskaze preživelih iz Orahovca koji su tvrdili da su neposredno pre egzekucija srpski vojnici zarobljenicima podelili trake koje su jedni drugima morali da vežu oko očiju. Dunjić tvrdi da ne zna za te iskaze.

Na osnovu činjenice da je na jednom broju ekshumiranih leševa pronađena zimska garderoba, svedok je zaključio da su ubijeni pre ili posle srebreničkog masakra. Kada mu je predočena fotografija iz Potočara iz jula 1995. godine na kojoj se vidi da neki muslimanski muškarci nose zimsku garderobu, rekao je da "džemperi i kožne jakne nisu zimska garderoba".

Beogradski profesor zamera haškom tužilaštvu što je uništilo artefakte, među kojima je i određeni broj poveza za oči, i tako mu uskratilo mogućnost da proveri zaključke izvedene na osnovu pregleda tih predmeta. Tužilac je u unakrsnom ispitivanju sugerisao da se radi o uobičajenoj proceduri kada pomenuti predmeti usled truljenja bioloških materija počnu predstavljati opasnost po zdravlje ljudi, sa čim se Dunjić slaže, mada smatra da procedura nije na pravi način poštovana.

Jedan od onih čiji rad Dunjić kritikuje je američki forenzički patolog Vilijem Hagland/Villiam Haglund, čije svedočenje je u toku u predmetu Ratka Mladića. Tužilac je podsetio Karadžićevog veštaka da je istog tog Haglanda nakon zajedničkog rada na vukovarskoj Ovčari 1996. godine bezrezervno hvalio i da je koristio njegov pristup prilikom analize leševa pronađenih na Kosovu u Radonjićkom jezeru. Dunjić odgovara da o američkom doktoru i danas misli sve najbolje, ali ipak kritikuje njegove srebreničke nalaze.

Unakrsno ispitivanje Dušana Dunjića nastavlja se sutra.

Dijeljenje sadržaja