Dragomir Keserović, vojni veštak Karadžićeve odbrane, tvrdi da su srpske vlasti u Sanskom Mostu bile "prisiljene da prisilno razoružavaju" nesrpsko stanovništvo i negira da je učestvovao u "čišćenju"doline Cerske. General priznaje da je za pravo značenje Ženevskih konvencija shvatio tek 2011. godine kada se detaljnije pozabavio tom temom

Nakon dvonedeljne pauze, general Dragomir Keserović se vratio na klupu za svedoke u predmetu bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, kako bi odgovorio na pitanja tužilaštva u vezi sa ekspertskim nalazima kojima je nastojao da ospori zaključke Juana Brauna/Ewan Brown, vojnog veštaka optužbe.

U glavnom ispitivanju, početkom jula ove godine, Keserović je tvrdio da nije bilo sistematskog proterivanja nesrpskog stanovništva, ukazivao je da su zločine činili "neodgovorni pojedinci" kao i da je Prvi Krajiški korpus činio sve da te zločine spreči i kazni počinioce. Po tužiocu Džulijanu Nikolsu/Julian Nichols, primer propusta da se kazne poznati počinioci je ubistvo 80 civila u školi u Velagićima u opštini Ključ. Keserović tvrdi da su "naložene mere" za gonjenje kao i da su se vlasti RS uvek zalagale za "zaštitu civilnog stanovništva i poštovanje zakona ratovanja". Na Keserovićevu tvrdnju da su neka lica i danas na izdržavanju višegodišnjih kazni u Bosni, tužilac je primetio da za njihovo gonjenje nije odgovoran Prvi krajiški korpus kako je svedok tvrdio, već civilno sudstvo u Banja Luci.

Karadžićev ekspert je potom objasnio da su napadima i "prisilnom razoružavanju" u Sanskom Mostu bili izloženi samo oni koji se nisu predali Krajiškom korpusu. Na primedbu tužioca da se razoružavanje civila naoružanih lovačkim puškama sprovodilo granatiranjem, Keserović je odgovorio da su, zbog svakodnevnih napada na vojsku i policiju, srpske snage bile "prisiljene da prisilno razoružavaju". Razaranje, po njemu, "nije bilo posledica namere" već "neprihvatanja vlasti na određenom prostoru".

Tužilac je, potom, svedoku predočio dokument od 4. juna 1992. godine po kojem su u logor Manjača deportovani "političari, ekstremisti i nepoželjni na teritoriji opštine Sanski Most" ali ne i borci i ratni zločinci. Keserović je objasnio da pod zarobljenicima smatra "sve za koje se po međunarodnim konvencijama može reći da imaju status ratnih zarobljenika" i koji su na neki način učestvovali u borbenim dejstvima. Prihvatio je, međutim, da su "ponekad" i civili slati u logor Manjača. Po dokumentu koje mu je predočio tužilac, radi se o 2.000 civila. Vojni veštak tvrdi da 1992. godine nije znao da civili ne mogu biti ratni zarobljenici što je shvatio tek 2011. kada je detaljnije počeo da proučava temu.

Na kraju iskaza, tužilac je svedoku predočio da je, po nalogu Ratka Mladića, komandovao jedinicama koje su učestvovale u operaciji čišćenja doline Cerske. Prema optužnici, duž puta u dolini Cerske je u periodu između 13. i 17. jula 1995. godine, ubijeno oko 150 ljudi. Keserović tvrdi da je usmenim naređenjem razrešen dužnosti i upućen na novi zadatak. Na sugestiju tužioca da je morao tako nešto da kaže kako bi sa sebe skinuo odgovornost za egzekucije, Keserović je kratko odgovorio da "nije morao ništa da kaže, jer je to tako bilo".

U dodatnom ispitivanju koje se nastavlja u ponedeljak, Karadžić je sugerisao da su meta granata VRS u Mahali u Sanskom mostu bile paravojne jedinice a ne civilno stanovništvo.

Dijeljenje sadržaja