Bivši komandant Birčanske brigade VRS Svetozar Andrić kaže da mi je savest čista, a optužba dokazuje da za to nema previše razloga, budući da je naredio iseljavanje Muslimana iz Zvornika, osnivanje logora Sušica i spaljivanje vlaseničkih sela. A onda je, dok su još trajale masovne egzekucije zarobljenih Srebreničana, imenovan za načelnika štaba Drinskog korpusa

General Svetozar Andrić se odazvao pozivu Radovana Karadžića za svedočenje tek kada mu je uručen obavezujući sudski nalog, a u izjavi timu odbrane se trudio da poštedi optuženog, ali pre svega da zaštiti sebe. Nastojao je, recimo, da obrazloži zašto je krajem maja 1992. godine izdao naređenje za iseljavanje Muslimana sa područja Zvornika, navodeći da su oni sami to želeli, dok je naređenje za osnivanje logora Sušica pravdao nastojanjem da se prema zarobljenicima postupa u skladu sa Ženevskim konvencijama.

Svedok se trudio da tokom iskaza deluje opušteno tvrdeći da mu je savest čista, a tužiteljica Pak/Pack je ukazivala da ima dosta razloga da se tako ne oseća. Prvo, podsetila ga je da je 13. jula 1995. godine postavljen za načelnika štaba Drinskog korpusa, u čijoj je nadležnosti bila teritorija na kojoj su upravo tih dana vršene masovne egzekucije zarobljenih Srebreničana. Andrić priznaje da je tada imenovan, ali tvrdi da je primopredaja dužnosti obavljena tek 8. avgusta. Objašnjavajući kako se njegov potpis našao na dokumentima Drinskog korpusa u drugoj polovini jula i prvih dana avgusta, kaže da ih je parafirao "retroaktivno".

Dok su još bili na temi Srebrenice, tužiteljica je sugerisala da je Andrić prikrivao informacije o masovnim streljanjima i zalagao se da se haškim istražiteljima kaže "što manje". Kada je ovaj to negirao, predočila mu je izjavu bezbednjaka Bratunačke brigade Momira Nikolića koji je u okviru sporazuma o krivici izjavio da ga je Andrić sa drugim oficirima bosanskih Srba krajem 1999. i početkom 2000. godine instruirao da u razgovorima koje su mu zakazali istražitelji kaže "što je manje moguće". Svedok to negira i navodi da tada - dakle 1999. i 2000 godine - ni sam nije znao ništa o streljanjima, pa nije mogao od drugih da traži prikrivanje.

Tužiteljica se zatim vratila na početak rata i Andrićevo naređenje od 28. maja 1992. godinekojim zahteva "organizovano iseljavanje muslimanskih žena i dece" iz Zvornika, kao i zatvaranje muškaraca u logore "radi razmene". Svedok objašnjava da mu je ideja zapravo bila da spreči "samovolju i nekontrolisano zarobljavanje", a kada mu je ukazano da je nakon tog naređenja iseljeno četiri do pet hiljada zvorničkih Muslimana, rekao je da su to uradili "teritorijalci" koji nisu bili pod njegovom komandom. Suočen sa dokazima o brojnim zločinima nad Muslimanima u i oko Zvornika, pravdao se da je njegova brigada imala zonu odgovornosti korpusa i "da bi morao biti Napoleon" da zna šta se na svakom mestu dešavalo.

Kada je suočen sa svojim naređenjem od 31. maja 1992. godine za osnivanje logora Sušica u Vlasenici, odgovorio je da u se njime zahteva "organizovanje" a ne "osnivanje" logora. Tvrdi da ne zna ništa o mučenjima tamošnjih zatočenika, a Pretresnom veću sudije Kvona/Kwon je dao "časnu reč" da je tek na sastanku sa Karadžićevim saradnicima saznao da je 30. septembra 1992. godine, neposredno pre zatvaranja Sušice, iz tog logora izvedeno i likvidirano 140 do 150 muslimanskih zatočenika. "Evo, tu su, živi ljudi, mogu da potvrde da sam bio iznenađen kada su mi rekli", branio se svedok, pokazujući na članove tima odbrane.

Tužiteljica je na kraju ispitivanja ukazala na još jedan dokument zbog kojeg smatra da Andriću savest ne može biti čista. Radi se o njegovom izveštaju iz 1993. godine u kojem kaže da je jedno vlaseničko selo "spaljeno, a da i sutra planiramo raditi paljevine". Iskusni general kaže da je izveštaj u njegovo ime očito pisao neki neiskusni podoficir ili vojnik, "možda čak i žena", i da je trebalo da zabeleži da je selo "uništeno", a da se sutra planira nastavak napada na mesta sa kojih neprijatelj ispaljuje granate.

General Andrić je, inače, tražio i dobio "slobodan prolaz", odnosno garancije da prilikom putovanja u Hag i nazad u Srbiju neće biti uhapšen i predat Bosni i Hercegovini gde bi, po njegovim strahovanjima, mogao biti "subjekt krivične istrage" zbog ratnih zločina. Nakon njega, na klupu za svedoke je izveden ekspert sudske medicine Dušan Dunjić.

Dijeljenje sadržaja