Optužba u predmetu Radovanu Karadžiću tvrdi da je bivši predsednik Kriznog štaba u Zvorniku "naknadno izmislio" da ga je "strah" sprečavao da se detaljnije raspita kome isplaćuje nadoknade kada je u proleće 1992. godine lokalna vlast finansirala paravojne grupe. To je, tvrdi optužba, smišljeno s ciljem "distanciranja od delovanja paravojnih grupa"

Prvi predsednik opštinskog odbora SDS i Kriznog štaba u Zvorniku Branko Grujić u izjavi timu odbrane Radovana Karadžića tvrdi da su početkom aprila 1992. godine pripadnici Patriotske lige i muslimanski policajci blokirali puteve i napali JNA, pa je 6. aprila Željko Ražnatović - Arkan preuzeo kontrolu nad gradom.

U sažetku Grujićeve izjave se navodi da je nakon toga Arkan napustio Zvornik, ali su "pojedinci" iz njegove jedinice ostali, formirali paravojne grupe "s ciljem da pljačkaju i vrše krivična dela". Lokalna vlast nije imala nikakav uticaj na njih, a i Srbi i Muslimani su postali "taoci i žrtve njihovih krivičnih dela". Grujić je, kaže, krajem jula otišao na Pale da o tome obavesti Karadžića koji je bio "vidno iznenađen i zaprepašćen" njegovim izveštajem. Izjavio je da će "preduzeti sve mere" da se uhapse pripadnici "bandi". U zaključku izjave Grujić ističe da je Karadžić od njega uvek zahtevao da "traži mirno rešenje problema" i "uloži maksimalan napor kako bi se izbegao konflikt".

Tokom unakrsnog ispitivanja tužiteljica je upoređivala delove Grujićeve izjave istražiteljima tužilaštva iz 2002. godine i njegovu izjavu na suđenju u Beogradu za zločine u Zvorniku, gde je 2010. godine pravosnažno osuđen na šest godina zatvora.

Osporavajući Grujićevu tvrdnju da lokalna vlast nije imala uticaj na paravojne grupe, tužiteljica Gustafson je istakla da je Krizni štab plaćao te jedinice. Grujić je danas tvrdio da je lokalna vlast bila "uplašena" od paravojske i da stoga nije postavljao pitanja ko je na platnom spisku, već samo davao saglasnost za isplate. Tužiteljica je, dalje, ukazala da je Grujić na suđenju u Beogradu rekao da je isplate odobravao zato što su za njega "svi dobroljovci bili deo Teritorijalne odbrane". Strah je, tvrdi optužba, "naknadno izmišljen s ciljem distanciranja lokanih vlasti od paravojske". Svedok je izbegao da direktno odgovori na to pitanje, ali je istakao da je u to vreme "imao poverenje" u tadašnjeg komandanta TO, koji mu je rekao da "ima pod kontrolom" sve dobrovoljce i da će ih raspustiti ako se otmu kontroli. Komandant TO Branko Popović, koji se tokom rata predstavljao kao Marko Pavlović, je sa Grujićem pred sudom u Beogradu osuđen na 15 godina zatvora.

Za presudu kojom ga je sud u Beogradu osudio i za prisilno preseljenje Muslimana iz Kozluka, Grujić danas tvrdi da je "politički motivisana". Tužiteljica je ukazala da je Karadžić ne samo znao, već i bio uključen u planiranje iseljenja iz Kozluka i to je ilustrovala navodima iz dnevnika Ratka Mladića. Pod unosom od 30. juna 1992. godine piše da Grujić i Marko Pavlović izveštavaju Karadžića i Mladića o iseljenjima iz Kozluka. Grujić je negirao da je tako nešto ikad rečeno i to pripisao "mogućem Mladićevom pijanstvu" zbog čega je, pretpostavlja, napravio grešku u zapisivanju.

Branko Grujić će sutra odgovarati na dodatna pitanja optuženog Karadžića.

Dijeljenje sadržaja