General Bogdan Subotić tvrdi da je Karadžić prevaren kada mu je u Mladićevom Glavnom štabu na potpis podmetnuta Direktiva 7 kojom se naređuju napadi na civile u Srebrenici i Žepi 1995. godine, kao i pre toga kada je na predlog vojnih i policijskih zvaničnika nakon masakra na Korićanskim stijenama odlikovao šefa prijedorske policije Simu Drljaču

Svedoci odbrane Radovana Karadžića nastavljaju da dokazuju da je on u martu 1995. godine bio prevaren kada mu je na potpis "podmetnuta" Direktiva broj 7 na osnovu koje je nekoliko meseci kasnije izvršen napad na zaštićene zone Srebrenicu i Žepu. U dokumentu sa potpisom vrhovnog komandanta se, podsetimo, zahteva da se "planskim i osmišljenim borbenim aktivnostima" stvore uslovi "potpune nesigurnosti i besperspektivnosti daljeg opstanka žitelja" enklava.

Drugog dana iskaza u Karadžićevu odbranu, njegov bivši savetnik i ministar odbrane u vladi bosanskih Srba Bogdan Subotić složio se sa sugestijom tužioca Tigera/Tieger da se radi o "očigledno nezakonitom naređenju". Svedok je, međutim, izrazio sumnju da je Karadžić uopšte pročitao direktivu pre nego što je stavio potpis i siguran je da on tako nešto "nikada ne bi svesno potpisao". Štaviše, ne isključuje mogućnost ni da je ta stranica naknadno umetnuta u dokument, odnosno da je on potpisao jedno a Mladić i njegovi oficiri mu naknadno podmetnuli nešto sasvim drugo.

Pored toga, general Subotić tvrdi da do kabineta predsednika nisu stizale vesti o pogubljenjima Srebreničana, pa je tužilac predočio niz izveštaja stranih medija iz jula 1995. godine u kojima se navode sumnje da su streljane na hiljade zarobljenih muslimanskih muškaraca i dečaka. Pitanje je glasilo da li su strani novinari imali više informacija nego vrhovni komandant po čijoj je direktivi srebrenička operacija izvedena. "Ja tvrdim da su sve to laži", samouvereno je rekao svedok i dodao da bi stranim novinarima verovao samo da su zajedno sa srpskim kolegama obišli teren i izveštaje napisali na srpskom i engleskom jeziku. Ipak, rekao je da "veruje" da su do Karadžića stigla pisma visokih zvaničnika UN u kojima zahtevaju hitnu istragu o masakru.

U nastavku unakrsnog ispitivanja, svedok je opisao svoju ulogu u istrazi ubistva oko 200 Prijedorčana u avgustu 1992. godine na obroncima planine Vlašić poznatim kao Korićanske stijene. Rekao je da ga je Karadžić poslao da utvrdi šta se desilo i da je na sastanku sa vojnim i policijskim zvaničnicima u Banja Luci saznao da su u masakru učestvovala tri policajca, ali da ne zna kako je dalje tekla istraga. Tužilac je sugerisao da se nije radilo o "velikoj misteriji" i da je bilo "kristalno jasno" da je veći broj policajaca pratio konvoj zarobljenika i učestvovao u masakru, ali da su nakon toga ubice slobodno šetale jer ih niko nije tražio. Ukazao je, konačno, da je šef prijedorske policije Simo Drljača, umesto da bude uhapšen, unapređen i odlikovan od strane Karadžića. Subotić kaže da su odlikovanja predlagali policijski načelnici i vojni komandanti, a oni mogu da prevare "i predsednika i kralja".

Subotić je i u maju 1993. godine obišao bosansku Krajinu kada je kao glavni vojni inspektor otišao da ispita navode o 5.000 leševa zakopanih u rudniku Tomašica. Kada je stigao, umirio ga je već pomenuti Simo Drljača, navodeći da se ne radi o 5.000 već o najviše 500 leševa Muslimana koji su u proleće 1992. godine poginuli u obračunima sa srpskim policajcima i "teritorijalcima". Nije mu jasno zašto nisu sahranjeni na groblju, ali pretpostavlja da za to "nisu postojali uslovi".

Dijeljenje sadržaja