Bivši načelnik zvorničke policije Marinko Vasilić tvrdi da su se svi u gradu plašili paravojnih jedinica i da se o njihovim zločinima "samo šaputalo", pa su informacije kasno stigle do njega a još kasnije do Karadžića. Optužba to negira dokazujući da su svi sve znali ali nisu ništa preduzeli da zaštite zvorničke Muslimane

Radovan Karadžić odgovornost za brutalne zločine nad Muslimanima u Zvorniku prebacuje na paravojne jedinice i amnestira odgovornosti lokalnu policiju i opštinsku vlast, pa samim tim i sebe. Bivši načelnik zvorničke policije Marinko Vasilić je u iskazu timu odbrane i današnjem svedočenju nastojao da potvrdi tu tezu.

Svedok je u izjavi rekao da su u proleće 1992. godine gradom prvo zavladale muslimanske nelegalne jedinice, a kada su one isterane u napadu JNA i drugih srpskih formacija, Zvornik su, navodi, preuzele paravojne jedinice iz Srbije i Republike Srpske. Policija, kaže, isprva nije znala da se zločini čine, a kada su saznali nisu smeli da reaguju iz straha da i oni ne postanu meta. Dodatni problem je, kaže, bio što je Zvornik bio "odsečen od sveta", samim tim i od Pala, pa nije bilo moguće probiti se do rukovodstva na čelu sa optuženim i požaliti se na divljanje paramilitaraca. Situacija se sredila tek nakon odlaska Vasilića i predsednika zvorničkog kriznog štaba Branka Grujića na Pale u julu 1992. godine kada su o problemima izvestili Karadžića, što je ovog "veoma iznenadilo" pa je poslao specijalce da reše stvar.

Optužba ne prihvata takav scenario, a tužiteljica Gustafson je podsetila svedoka da je i on u razgovoru sa istražiteljima tužilaštva 2002. godine i svedočeći u Beogradu u procesu protiv Branka Grujića govorio drugačije. Prvo, ukazala je, iz njegovih ranijih navoda se može zaključiti da se u policiji znalo da se Muslimani zlostavljaju i ubijaju u više zatočeničkih centara, poput Doma kulture u Čelopeku i Drinjači, Gerine klanice i drugih. Svedok je dozvoljavao mogućnost da su neki policajci znali, ali ne i on kao načelnik. "Šaputalo se", kaže, jer se "nije smelo glasno govoriti" o zločinima. Tek nakon par meseci, "šaputanja" su, priznaje, stigla i do njega. Prihvatio je i sugestiju da nikakve istrage nije bilo... jer su se policajci plašili.

Optužba spori i Vasilićevu tvrdnju da su do rukovodstva na Palama informacije o zločinima u Zvorniku došle tek u julu 1992. godine. Tužiteljica je prvo pokazala izveštaj dva inspektora MUP bosanskih Srba sačinjen prilikom posete Zvorniku od 29. maja do 12. juna u kojem se navodi da lokalna policija nailazi na "brojne probleme" sa paravojnim grupama, a da vojska štiti "osobe sklone kriminalu" okupljene u kampu za obuku kapetana Dragana Vasiljkovića u selu Divić. Pored toga, predočen je i izvod iz dnevnika Ratka Mladića sa sastanka koji su on i Karadžić imali sa opštinskim rukovodstvom Zvornika 30. juna 1995. godine. Mladić beleži Karadžićeve reči iz kojih se vidi da zna za kolovođe zločina u Zvorniku sa nadimcima "Žuća" i "Crni", a zanimljivo je da svedok na sastanku saopštava da je bezbednosna situacija u gradu "zadovoljavajuća". Vasilić odgovara da takva formulacija iz "njegovih usta nije mogla izaći".

Suđenje Karadžiću se, nakon "produženog vikenda", nastavlja u sredu 19. juna.

Dijeljenje sadržaja