Dušan Kovačević, svjedok odbrane Radovana Karadžića

U izjavi pravnom timu Radovana Karadžića, bivši ministar odbrane Republike Srpske Dušan Kovačević je naveo da vojska bosanskih Srba nikada nije činila zločine, a ako je zločina i bilo, krivi su "neodgovorni pojedinci" koji su se oglušili o naredbe. Rekao je i da su Muslimani "samovoljno" napuštali teritoriju pod srpskom kontrolom, a da su im Srbi samo izlazili u susret organizujući prevoz.

Svedočeći svojevremeno u odbranu Momčila Perišića, Kovačević je rekao da je za događaje u Srebrenici saznao u avgustu 1995. godine, pa je tužiteljica Edžerton/Edgerton dobar deo unakrsnog ispitivanja posvetila razradi te teme. Na pitanje šta je i od koga tačno saznao, rekao je da je u "neformalnim razgovorima" od visokih oficira VRS poput generala Mladića, Tolimira i Miletića čuo da je "manji broj" zarobljenika "nekontrolisano streljan", odnosno da su ubijeni iz osvete zbog stradanja Srba u Podrinju. Rekao je da su streljanja bila "organizovana" van Srebrenice na više lokacija, poput farme u Pilici.

Kada je govorio o "manjem broju" streljanih, general Kovačević je rekao da je od "američkog" Srbina Stefana Karganovića, poznatog po negiranju zločina u Srebrenici, saznao da se radilo o 400 ubijenih. Većina srebreničkih Muslimana je, kaže, stradala u obračunima sa srpskom vojskom pri pokušaju proboja. Mada je sve što je rekao išlo u pravcu relativizacije srebreničkog genocida, prihvatio da je Tribunal merodavan da utvrdi "cifre i podatke". U četiri dosadašnje haške presude je zaključeno da je u Srebrenici počinjen genocid i da je ubijeno na hiljademuslimanskih civila.

Kovačević je rekao da "nema saznanja ni sećanja" da je Karadžić ikada pomenuo ubistva u Srebrenici i tvrdi da je predsednik u leto 1995. godine bio zaokupljen pitanjem odbrane granica Republike Srpske na zapadnom delu fronta. Da do optuženog nisu stigle informacije o zločinu u Srebrenici tvrdio je danas i čovek koji je bio dužan da mu takve informacije prenese – njegov tadašnji savetnik za bezbednost Gordan Milinić, danas diplomata od karijere i bivši ambasador BiH u Rusiji. On je u izjavi odbrani naveo da je u julu 1995. godine uredno dobijao obaveštajne izveštaje od vojske i policije, ali da u njima nisu pomenuta ubistva Srebreničana, tako da praktično nije imao šta ni da prenese Karadžiću.

Da bi dodatno odrekli vezu optuženog sa najtežim pojedinačnim zločinom tokom rata u BiH, oba svedoka su govorila o rivalstvu Karadžića i Mladića koje je kulminiralo poslednje ratne godine i pokriva period srebreničkog genocida. Kovačević je rekao je da je Karadžić pokušao da smeni Mladića ali da u tome nije uspeo jer su se usprotivili oficiri iz Glavnog štaba. Mnogo oštriji u oceni tog sukoba bio je Milinić koji je, kao čovek "koji zna sve tajne", Mladićev Glavni štab nazvao "vojnom klikom" koja je "radila samostalno" i koristila Karadžića kao "pokriće i paravan". Svi su, kaže, videli da "nešto ne štima" i tvrdi da "nijedan čovek ne bi poginuo u BiH da se Karadžić pitao". Podsetio je i na reči optuženog da su se Srbi u BiH tokom rata "poput boksera" samo branili samo "levom rukom".

Dokument koji direktno ukazuje na Karadžićevu odgovornost za Srebrenicu je Direktiva 7 iz marta 1995. godine u kojoj se navodi da se "planskim i osmišljenim borbenim aktivnostima" stvore uslovi "totalne nesigurnosti i besperspektivnosti daljeg opstanka žitelja Srebrenice i Žepe". S tim u vezi, usledio je najživopisniji deo Milinićevog iskaza. Rekao je da smatra da je Karadžić "prevaren" i da je greškom potpisao dokument u kojem se koriste njemu nesvojstveni vojni termini. Kada ga je tužiteljica Pak pitala da li zaista tvrdi da je vrhovni komandant potpisao direktivu u kojoj se navode "prioriteti, strategija i uloga" oružanih snaga bez da se čak potrudio da je pročita, usledilo je novo iznenađenje. Milinić je rekao da smatra da Karadžić čak nije ni potpisao dokument jer se radi o potpisu "koji samo liči" na njegov. Suočen sa činjenicom da je čak i bivši sekretar Karadžićevog kabineta pred sudom prihvatio da je optuženi parafirao direktivu, Milinić je rekao da potpis "liči ali da ne može da garantuje da je predsednikov".