Bivši ministar odbrane RS Bogdan Subotić tvrdi da su Karadžić i Mladić tokom rata bili suprotstavljeni jedan drugom i da nikako nisu mogli biti učesnici istog udruženog zločinačkog poduhvata koji, uostalom, smatra "izmišljenom" kategorijom. Počeo iskaz obaveštajca Petra Salapure koji treba da objasni da li je vrhovni komandant znao ono "što su svi znali", odnosno za masovne egzekucije Srebreničana u julu 1995. godine

Poslednjeg radnog dana tekuće sedmice na suđenju Radovanu Karadžiću okončan je iskaz njegovog nekadašnjeg vojnog savetnika i ratnog ministra odbrane Bogdana Subotića. On je u dodatnom ispitivanju od strane optuženog nastojao da još jednom pocrta navodnu nemoć političkog nasuprot vojnog rukovodstva bosanskih Srba i tako amnestira bivšeg predsednika odgovornosti za zločine za koje se tereti.

Komandant Glavnog štaba Ratko Mladić se, kaže svedok, ponašao "kao da je najpametniji čovek na svetu" i zajedno sa svojim oficirima nakon srebreničke operacije planirao vojni puč, a za razliku od Karadžića uživao je podršku predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Prema tome, Subotić negira navod optužnice da je među, kako smatra, posvađanim pripadnicima srpskog rukovodstva moglo biti udruživanja zarad činjenja zločina u BiH. Kaže da je pojam udruženog zločinačkog poduhvata "izmišljena stvar" koja se prvi put pominje "u istoriji ratovanja" i dodaje da je "od umnih ljudi" tražio da mu objasne šta je to, ali niko nije umeo.

Svedok je još jednom podvukao da je u martu 1995. godine Karadžiću na potpis "podmetnuta" Direktiva 7 kojom se nalažu napadi na Srebrenicu i Žepu sa ciljem stvaranja "potpune nesigurnosti i besperspektivnosti daljeg opstanka" civilnog stanovništva. Tako smatra između ostalog i zato što pomenuti navod nije prepisan u naređenju Drinskog korpusa sačinjenom na osnovu pomenute direktive. Svedok je ostao pri tvrdnji i da Karadžić i rukovodstvo na Palama nisu bili obavešteni o streljanju srebreničkih muškaraca i dečaka u leto 1995. godine.

Svoju "neobaveštenost" o masakru Srebreničana optuženi nastoji da dokaže i izvođenjem narednog svedoka – Petra Salapure, koji je u to vreme bio načelnik Uprave za obaveštajne poslove Glavnog štaba VRS. On je, svedočeći prethodnih dana na poziv optužbe u predmetu Ratka Mladića, rekao da su za streljanja Muslimana nakon srebreničke operacije "svi znali", pa nije video razlog da to pominje u svojim obaveštajnim izveštajima. Mladićevi branioci su se trudili da dokažu da njihov klijent nije znao to "što su znali svi", a slično pokušava i Radovan Karadžić, ukazujući da je sa Salapurom tokom rata retko kontaktirao.

U izjavi timu odbrane, svedok je naveo da se tokom rata samo tri puta sreo sa Karadžićem i da se nikada nisu čuli telefonom. Zato je tužiteljica Edžerton/Edgerton na samom početku unakrsnog ispitivanja predočila delovodnik sastanaka i telefonskih razgovora optuženog iz kojeg se vidi da se sa Salapurom sreo mnogo više od tri puta, kao i da su kontaktirali telefonom. Svedok objašnjava da se sa Karadžićem tri puta sreo "direktno", mimo grupnih sastanaka, i prihvata da su u delovodniku navedeni njihovi telefonski razgovori, ali ne zna jesu li "realizovani".

O sadržaju kontakata, naročito u pogledu informisanosti Karadžića o ratnim zločinima, biće reči u ponedeljak, kada će se nastaviti unakrsno ispitivanje Petra Salapure.

Dijeljenje sadržaja