Milan Ninković, svjedok odbrane Radovana Karadžića

Bivši opštinski funkcioner iz Doboja Milan Ninković je, svedočeći u odbranu Radovana Karadžića, tvrdio da lokalna civilna vlast nije imala nikakve ingerencije nad vojskom. Štaviše, rekao je da su odnosi bili izuzetno loši jer je vojska radila na svoju ruku i želela da uvede vojnu upravu u gradu. Sa autoritetom narodnog poslanika i trećeg ratnog ministra odbrane u vladi bosanskih Srba, Zelenović je u izjavi saradnicima optuženog naveo da su slični odnosi između vojnih i civilnih vlasti vladali i na nivou republike.

U sažetku izjave koji je pročitao optuženi navodi se da su zbog "dvojnosti komande" nad vojskom odnosi između vrhovnog komandanta Radovana Karadžića i komandanta Glavnog štaba Ratka Mladića bili "nepodnošljivi". Tvrdi da se Karadžić, koji inače nije imao ingerencije nad vojnim operacijama, protivio napadu na Srebrenicu i na jednom sastanku Vrhovne komande "izrazio zabrinutost" u tom pogledu.

Tužiteljica Pak/Pack je u unakrsnom ispitivanju ukazala na dobru saradnju republičkih civilnih i vojnih vlasti u iseljavanju muslimanskih žene, dece i staraca iz Srebrenice nakon ulaska srpske vojske u julu 1995. godine. Podsetila je svedoka da je njegovo Ministarstvo odbrane mobilisalo autobuse za prevoz srebreničkih civila van teritorije Republike Srpske. Svedok to nije negirao, navodeći da se radilo o "standardnoj proceduri" o kojoj on kao ministar nije ništa znao budući da su je sproveli njegovi pomoćnici dok je on sa generalom Manojlom Milovanovićem boravio na frontu u zapadnoj Bosni.

Tužiteljica se u unakrsnom ispitivanju osvrnula i na svedokove tvrdnje da su civilne vlasti poštovale prava nesrba u Doboju. Suočila ga je sa dokumentima iz kojih se vidi da opštinski organi krajem juna 1992. godine zahtevaju da se iz pravosuđa razreše muslimanski tužioci a na njihovo mesto postave Srbi, što je potom i učinjeno odlukom predsednika Karadžića. Ninković je potvrdio da je tako zaista i bilo, a u dodatnom ispitivanju od strane optuženog je objasnio da Muslimani zapravo "više nisu želeli da rade". Dodao je i da su vremenom iz Doboja otišli nesrbi, pa je bilo "logično" da predmete u kojima se procesuiraju Srbi vode srpski tužioci i sudije.

Pre Ninkovića, jutros je iskaz završio Branko Grujić, prvi predsednik zvorničkog SDS i šef lokalnog Kriznog štaba. U dodatnom ispitivanju optuženi je sugerisao da Muslimani iz Kozluka nisu "proterani", već "iseljeni". Kada komandant TO izveštava Karadžića i Mladića da su "Srbi bili najaktivniji u iseljavanju Kozluka" to po Grujiću može da znači da je Muslimanima iz Kozluka "pomognuto da izađu na slobodnu teritoriju ili u inostrane zemlje na njihov zahtev". Svedok dodaje da su Muslimani po prebacivanju iz Kozluka u Srbiju zahvalili zvorničkim vlastima, ali je kasnije "nekom trebalo" da to proglasi prinudnim iseljenjem.