Na početku iskaza u odbranu Radovana Karadžića, bivši predsednik RSK Milan Martić osporavao kredibilitet svog prethodnika na tom položaju Milana Babića navodeći da je svakome ko je bio u kontaktu sa njim bilo jasno da pati od "paranoje i narcisoidnosti". U isto vreme optuženog je ocenio kao "izuzetno tolerantnog čoveka koji ne oseća mržnju prema Muslimanima i Hrvatima"

Nakon završetka iskaza generala Stanislava Galića, dokazni postupak odbrane Radovana Karadžića nastavljen je svedočenjem još jednog haškog osuđenika – bivšeg predsednika bivše Republike Srpska Krajina Milana Martića. U sažetku izjave timu odbrane koju je Karadžić pročitao u sudnici se navodi da Martić negira postojanje plana da se nesrbi proteraju iz Hrvatske i BiH tokom ratova od 1991. do 1995. godine, a naročito se obračunava sa tvrdnjama Milana Babića izrečenim u njegovom priznanju krivice za zločine u Krajini i iskazima u tri haška predmeta.

Delovi Babićevih ranijih iskaza pred sudom usvojeni su u dokaze Karadžićevog predmeta, a Martić je u izjavi timu odbrane opovrgavao sve što je on rekao o početku rata u Krajini, stavljanju JNA na stranu Srba, napadima na hrvatska sela i zlostavljanju nesrpskih civila od strane bivše jugoslovenske vojske. Da to nije tako, po Martiću svedoči događaj iz avgusta 1991. godine kada je Ratko Mladić, tada komandant Kninskog korpusa, preuzeo 45 hrvatskih zarobljenika, "častio ih večerom i pustio na slobodu".

Svedok spori i Babićeve tvrdnje da je Karadžić nastojao da "pojača napetost u BiH" i uvede državu u rat. Tvrdi da je, nasuprot tome, optuženi bio "izuzetno tolerantan čovek koji ne oseća mržnju prema Muslimanima i Hrvatima", a naročito nije učestvovao u planu za njihovo proterivanje iz delova BiH koje su Srbi smatrali svojim. Ubeđen je da udruženi zločinački poduhvat sa ciljem proterivanja nesrba iz Hrvatske i BiH nije postojao, što znači da ni on niti Karadžić u tome nisu mogli učestvovati.

U kratkom glavnom ispitivanju Martić se u određenoj meri uživeo u Karadžićevu profesiju i u maniru iskusnog psihijatra rekao da je svakome ko je bio u kontaktu sa Babićem bilo jasno da je on "psihički bolestan" čovek koji pati od "paranoje i narcisoidnosti". Sličnu opservaciju izneo je i tokom pripremnog razgovora sa timom odbrane, što je onda navelo Karadžića da traži obelodanjivanje ranije lekarske procene Babićevog psihološkog stanja sa ciljem da mu ospori kredibilitet.

Kao dokaz Babićeve rastrojenosti Martić navodi da je u iskazima pred Tribunalom za zločine optuživao bivše srpske saborce, a u pismu mirovnoj Haškoj konferenciji u septembru 1991. godine je tvrdio da je tadašnja hrvatska vlast neofašistička i poredio je sa NDH. "Samo da je to pismo na pravi način sagledano, mnogi od nas ne bi bili optuženi", samouvereno je rekao svedok koji veruje da je Babić izvršio samoubistvo zato što su mu njegovi branioci tokom iskaza predočili pomenuto pismo.

U danas započetom unakrsnom ispitivanju tužilac Tiger/Tieger je podsetio svedoka da je osuđen na 35 godina zatvora zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je član, po toj presudi, bio i Radovan Karadžić. Martić priznaje da je u presudi tako navedeno, ali "apsolutno tvrdi" da takvog poduhvata nije bilo i da se radi o "najobičnijoj konstrukciji". Unakrsno ispitivanje se nastavlja u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja