General Stanislav Galić nastoji da ubedi veće u predmetu Radovana Karadžića da je većina civilnih žrtava u Sarajevu "kolateralna šteta" nastala tokom legitimnih vojnih napada, zaklanjajući se iza tvrdnje da ni on niti bilo koji njegov oficir nikada nije izdao pisano naređenje za napad na civile i pozvao tužiteljicu da mu pokaže "koja je budala" napisala tako nešto

Šestog dana svedočenja u odbranu Radovana Karadžića, bivši komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislav Galić nastavio je da negira odgovornost vojske bosanskih Srba za stradanja civila u Sarajevu. Njegov ključni argument je da ne postoji nijedno pisano naređenje oficira njegovog korpusa da se snajperima i artiljerijom gađaju civili. U nastavku unakrsnog ispitivanja, pozvao je tužiteljicu Edžerton/Edgerton da mu pokaže "koja je budala" mogla napisati tako nešto.

Optužba, međutim, tvrdi da su brojne sarajevske žrtve dokaz namere vojske bosanskih Srba da se teroriše stanovništvo u gradu. U optužnici protiv Radovana Karadžića se navode brojni snajperski i artiljerijski incidenti u kojima su žrtve civili, a tužiteljica je podsetila na demografske dokaze po kojima je tokom Galićevog komandovanja korpusom samo od snajpera ubijeno 253 a ranjeno 1.295 civila. Svedok odgovara da te brojeve treba raspodeliti na broj dana tokom 23 meseca, koliko je on od 1992. do 1994. godine komandovao korpusom, sugerišući da broj civilnih žrtava na dnevnom nivou i nije tako veliki. Pored toga, tvrdi da civili nisu bili meta već kolateralna šteta, osim u slučajevima osvete srpskih vojnika za koje on u predmetno vreme nije mogao znati.

Jedan od primera "kolateralne štete" je i ranjavanje 13-godišnjeg Seida Solaka dok je na Čengić vili sa majkom i sestrom razgledao izloge. Pogođen je, ukazala je tužiteljica, u delu grada gde po izjavama pripadnika Galićevog korpusa nije bilo položaja Armije BiH. Svedok odgovara da je tokom procesa u kojem je on pred Tribunalom osuđen na kaznu doživotnog zatvora čuo da je tim područjem prolazila "neka vojska" i sugerisao da su se vojnici zatekli pored izloga u isto vreme kada i dečak. Nastojeći da ubedi veće u tezu o kolateralnoj šteti, Galić je rekao da se dešavalo da u istoj zgradi "na jednom spratu budu civili, na drugom vojnici, a na trećem izmešani".

Slične tvrdnje svedok je iznosio i kada su u pitanju minobacački napadi na Sarajevo, a u određenim situacijama odgovornost je prebacivao na Armiju BiH. U glavnom ispitivanju je tvrdio da granata na pijacu Markale koja je 5. februara 1994. godine ubila 66, a ranila 140 ljudi nije ispaljena sa položaja bosanskih Srba, navodeći da je komisija njegovog korpusa obišla mesto mogućeg ispaljenja i tamo zatekla sneg na poklopcima minobacača što znači da dejstava nije bilo. U današnjem unakrsnom ispitivanju nije umeo da odgovori ko je tačno obišao tu lokaciju, niti ko mu je saopštio rezultate te navodne istrage.

Na pitanje da li je na proteste međunarodnih posmatrača zbog gađanja civila reagovao bilo kako osim poricanjem, Galić je odgovorio odrečno i objasnio da nije mogao da prihvati odgovornost jer nije imao dokaze da je snajperski hitac ili minobacački udar rezultat dejstvovanja njegovih snaga. Jedino što je priznao je da je u pojedinim situacijama bilo nesrazmerne upotrebe sile prilikom odgovora na napade iz grada, zbog čega su, kako tvrdi, pojedini oficiri smenjeni.

Unakrsno ispitivanje generala Galića biće okončano sutra.

Dijeljenje sadržaja