Tvrdnje generala Stanislava Galića o tome da je njegov korpus na Sarajevo pucao isključivo u samoodbrani tužiteljica Edžerton pobijala njegovim naređenjima da se gađaju stambene četvrti i video zapisom o granatiranju groblja za vreme sahrane dvoje dece koja su prethodno stradala u snajperskom napadu. Svedok tvrdi da je snimak "izrežiran" i da "nema veze sa životom"

Poslednjeg dana unakrsnog ispitivanja, general Stanislav Galić je priznao da su vojno i političko rukovodstvo bosanskih Srba na čelu sa Radovanom Karadžićem bili svesni nesrazmerne upotrebe sile od strane Sarajevsko-romanijskog korpusa. Odgovarajući na pitanja tužiteljice Edžerton/Edgerton, rekao je da mu je Karadžić navodno više puta naložio da se sa tim prestane, odnosno da se granatiranje "smanji i svede na minimum vojnih potreba".

Upitan da li je nakon tih naloga zaista i prekinuta praksa nesrazmernih napada, Galić kaže da tako nešto nije mogao da spreči. "Mogao sam zaustaviti nesrazmerno granatiranje samo da sam mogao zaustaviti rat, a to nije bilo u mojoj nadležnosti", rekao je svedok, ne objašnjavajući zašto kao komandant korpusa koji je držao Sarajevo u okruženju nije mogao da kontroliše svoje tobdžije.

Tvrdio je da je do nesrazmernih napada dolazilo iako su on i drugi oficiri to izričito zabranjivali. Zato mu je tužiteljica predočila presretnuti razgovor od 20. maja 1993. godine u kojem načelnik Glavnog štaba VRS general Manojlo Milovanović naređuje Galiću da na artiljerijske napade Armije BiH odgovori "pet puta jače", što će se posle pravdati kao "aktivna odbrana". Na sugestiju tužiteljice da koncept "aktivne odbrane" koji se pominje u dokumentima VRS dopušta nesrazmerne odgovore na vatru iz grada, svedok je odgovorio da se ne seća razgovora sa Milovanovićem i da bi o njemu "mogao reći svašta", ali da "ne želi da mu povredi čast".

Tužiteljica je ukazala na dokumente Sarajevsko-romanijskog korpusa iz kojih se vidi da je Galić izdavao naređenja za granatiranje sarajevskih stambenih četvrti poput Pofalića, Velešića, Ciglana i Alipašinog polja bez jasno definisanih vojnih ciljeva. Svedok odgovara da se radilo o planskim naređenjima koja su podrazumevala da se po tim područjima dejstvuje samo u slučaju da sa njih neprijatelj "eventualno otvori vatru". Pozvao je sudije da prave razliku između "planiranja i stvarnih dejstava".

Jedan od dokaza u posedu optužbe da je Galićev korpus ciljao civile i dejstvovao bez vojne nužde je video snimak koji je u avgustu 1992. godine zabeležio novinar BBC Džeremi Bouven/Jeremy Bowen na kojem se vidi granatiranje groblja za vreme sahrane dvoje dece ubijene u snajperskom napadu. Upitan da li se i u toj situaciji radilo o odgovoru na artiljerijski napad Armije BiH, svedok je rekao da je Bouvenov snimak "izrežirana montaža" ljudi koji su došli "da vrše propagandu" i da "nema veze sa životom". Izrazio je sumnju da se vidi veštačka dimna zavesa i da je sve namešteno tako da se čuju udari granata u trenutku kada deca stavljaju cveće na groblje. Na kraju je rekao da je "moguće" da je snimak autentičan, ali da njemu tako ne deluje.

Pred kraj današnjeg zasedanja počelo je dodatno ispitivanje od strane Radovana Karadžića koje će sutra biti završeno, nakon čega će uslediti iskaz bivšeg predsednika krajinskih Srba Milana Martića.

Dijeljenje sadržaja