Iako je optuženi Radovan Karadžić ukazivao na "nesklad" između civilne i vojne vlasti, general Stanislav Galić rekao da je on kao komandant korpusa morao da sluša i predsednika koji je "kroz direktive" planirao borbena dejstva i Ratka Mladića čiji je Glavni štab direktive sprovodio u delo

Poslednjeg dana glavnog ispitivanja generala Galića, optuženi Karadžić je pokušao da umanji svoju ulogu u komandovanju vojskom tokom rata u BiH i odgovornost prebaci na Ratka Mladića. Bivšeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa je zamolio da opiše "sklad odnosno nesklad" između civilne i vojne komande, ali nije dobio odgovore koji njegovoj odbrani idu u potpunosti u prilog.

General Galić je rekao da je Karadžić bio na čelu Vrhovne komande i da je u tom svojstvu mogao postavljati generale i izdavati naređenja korpusima direktno ili preko Glavnog štaba. Vrhovni komandant je, kaže svedok, planirao borbena dejstva "u načelu kroz direktive", koje su onda sprovođene preko Glavnog štaba. Sve to je, objašnjava, "dovodilo ljude u zabunu" jer se nije tačno znalo ko komanduje vojskom i koga treba da slušaju. Na Karadžićevo pitanje da li bi morao slediti njegova ili Mladićeva naređenja, u slučaju da su bila različita, Galić je odgovorio. "I jedna i druga, mada mi je po principu jednostarešinstva neposredni nadređeni bio Mladić".

Prvi sukob između civilne i vojne vlasti izbio je 1993. godine kada neka Mladićeva naređenja nisu bila u skladu sa Karadžićevim zahtevima. Galić se prisetio i da je Karadžić pokušao da smeni Mladića i preuzme kontrolu nad vojskom u avgustu 1995. godine ali da u tome nije uspeo zbog otpora većine generala.

Optuženi je danas predočio više naređenja komande Galićevog korpusa u kojima se od podređenih vojnika zahteva da se uzdržavaju od dejstava prema Unproforu, kao i da propuštaju humanitarne konvoje ka Sarajevu. Svedok je potvrdio da su odnosi sa međunarodnim snagama bili dobri i odgovornost za napade na njih prebacivao na Armiju BiH. Nastojao je da pobije i tezu optužbe da je srpska vojska dotok struje, vode i gasa u grad koristila kao jedno od sredstava terora nad civilima. Da bi pojačao Galićevu tvrdnju o dostupnosti struje i vode, Karadžić je pitao "da li je u Sarajevu bilo epidemije", na šta je svedok odgovorio odrečno i napomenuo da je "čudo jedno" što se ljudi sa obe strane fronta, iako su živeli u teškim uslovima, čak nisu ni razbolevali.

Pred kraj današnjeg zasedanja počelo je unakrsno ispitivanje koje vodi tužiteljica Karolin Edžerton/Carolyn Edgerton. Ona je sugerisala da svedok nije govorio istinu kada je tvrdio da od Unprofora nije dobijao proteste zbog snajperskih i artiljerijskih napada na grad. Galić je korigovao taj deo iskaza, navodeći da nije dobijao konkretne, već samo "uopštene pritužbe" zbog snajperskih incidenata, kao i da nije bilo protesta zbog artiljerijskih, već samo minobacačkih udara. Požalio se da pritužbe nisu bile potkrepljene detaljima, zbog čega ih je bilo teško proveriti.

Budući da su se protesti odnosili na snajpersko i minobacačko dejstvo po civilnim područjima, svedok se u jednom trenutku glasno upitao: "Šta su uopšte civilna područja u Sarajevu?" To je navelo predsedavajućeg sudiju Kvona/Kwon da pita da li Galić smatra da je svaki deo Sarajeva bio militarizovan i da nije ni bilo civilnih područja. "To nisam nikada ni rekao, ni pomislio", odgovorio je Galić i tako zadao Karadžiću prvi zadatak za dodatno ispitivanje, budući da je optuženi u dosadašnjem toku procesa ukazivao da je praktično čitav grad bio vojna meta.

Iskaz Stanislava Galića se nastavlja u četvrtak, jer će sutra biti saslušan nekadašnji specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Jasuši Akaši/Yasushi Akashi.

Dijeljenje sadržaja