Bivši komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislav Galić, svedočeći u odbranu Karadžića, negirao odgovornost njemu podređenih vojnika za snajperske napade na sarajevske civile, ali je u jednom trenutku "popustio" i priznao da bi, sa sadašnjim saznanjima, deo tih incidenata "zasigurno drugačije tretirao". U prilog nevinosti Karadžićeve i Mladićeve vojske, svedok navodi činjenicu da je u Sarajevu od svih poginulih bilo "samo 36 odsto civila"

Radovan Karadžić negira odgovornost vojske bosanskih Srba za snajperske napade na sarajevske civile pozivajući se na činjenicu da u izveštajima komande Sarajevsko-romanijskog korpusa nije izričito navedeno da su hici ispaljeni sa srpskih položaja. Na to se nadovezuje i iskaz generala Stanislava Galića, koji tvrdi da sa pomenutim zločinima nema ništa, mada je pred Tribunalom osuđen na kaznu doživotnog zatvora upravo zbog snajperskog i artiljerijskog terora nad građanima Sarajeva.

Karadžić je danas ukazao na deset snajperskih incidenata navedenih u optužnici iz perioda Galićevog komandovanja korpusom od septembra 1992. do avgusta 1994. godine, u kojima se opisuju ranjavanja i ubistva civila, među kojima je i više dece od tri do 16 godina. Pogođeni su, tvrdi optužba, sa položaja Galićevog korpusa u različitim situacijama i na različitim mestima – u tramvajima, autobusima, na biciklu, dok su razgledali izloge ili odlazili po vodu. Upitan da li je on ili neko od njemu podređenih oficira naredio te incidente ili bio izvešten da su se dogodili, svedok je dosledno odgovarao odrečno. Kaže i da su se građani Sarajeva tokom opsade vozili autobusima, tramvajima, išli na pijace, šetali ulicama... i da ne zna šta je još trebalo da uradi da bi im omogućio normalan život.

Optuženi je tokom ispitivanja predočio više izveštaja sa potpisima Galića i njegovih saradnika u kojima se, bez izuzetka, navodi da "neprijatelj" ne poštuje primirje, a da srpska vojska ne odgovara na provokacije već da samo "pojačava izviđanje i osmatranje". U dokumentima koji su pisani po identičnoj matrici se navodi i da se očekuje da neprijatelj nastavi sa provokacijama, između ostalog i prema Unproforu, sa ciljem da se odgovornost pripiše Srbima. Optuženi i svedok su ukazivali da bi u izveštajima svakako bili zabeleženi napadi na civile u Sarajevu da se za njih znalo, ali se oni nigde ne navode.

Izričita odricanja odgovornosti srpskih snaga za incidente, svedok je povremeno "smekšavao". Primera radi, više puta je rekao da "ne bi trebalo" da su hici ispaljeni sa položaja njegovog korpusa jer nije bilo naređenja da se civili "uznemiravaju, terorišu i napadaju". Naveo je, takođe, da za incidente tada nije znao ali da se sa njima upoznao tokom procesa koji je protiv njega vođen.

Sve to navelo je predsedavajućeg sudiju Kvona/Kwon da ga pita da li na osnovu onoga što danas zna dozvoljava mogućnost da su na žrtve koje se pominju u optužnici pucale snage bosanskih Srba. Galić je priznao da "sadašnji dokazi bez daljeg pokazuju da su se incidenti dogodili" i da bi danas, sa saznanjima koja ima, deo tih incidenata "zasigurno drugačije tretirao". Potom se, da "popravi situaciju", umešao Karadžić sa pitanjem da li je "svaki Srbin sa puškom" bio pod njegovom komandom na šta je svedok odgovorio odrečno i dodao da je vojska bosanskih Srba imala velikih problema sa samovoljnim ponašanjem paravojnih jedinica.

Da bi ilustrovao posvećenost vlasti i vojske bosanskih Srba zaštiti građana Sarajeva, svedok je izneo zanimljive podatke o procentima stradanja civila u različitim kontekstima. Naveo je da je u Prvom svetskom ratu od ukupnog broja poginulih bilo svega pet posto civila, da se taj udeo u Drugom svetskom ratu popeo na 40 odsto i da je zbog razvoja ratnih "taktika i tehnika" vremenom rastao na 80 odsto u korejskom ratu, vijetnamskom 90 odsto, a u poslednjem iračkom sukobu 96 odsto. U isto vreme, u BiH je bilo 40 odsto civilnih gubitaka, a u Sarajevu je taj broj "samo" 36 odsto. Sve zahvaljujući obazrivosti srpskih jedinica koje su držale grad u okruženju.

Iskaz generala Galića se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja