Dr Nenad Kecmanović, bivši član Predsedništva BiH, prvi svedok odbrane na suđenju trojici optuženih za etničko čišćenje Bosanskog Šamca


Prva sedmica dokaznog postupka odbrane na suđenju Blagoju Simiću, Miroslavu Tadiću i Simi Zariću - optuženima za etničko čišćenje Bosanskog Šamca - proteći će u znaku svedočenja veštaka za politička, pravna i vojna pitanja. Odbrani prvooptuženog Simića veće je odobrilo pozivanje 17 svedoka, dok će u prilog Tadića i Zarića svedočiti najviše po 15 svedoka. Odbrana trojice optuženih je najavila da neće negirati da su se posle 17. aprila 1992. godine u Bosanskom Šamcu dogodili teški zločini ali će nastojati da ospori ključnu ulogu koju tužilaštvo pripisuje njihovim klijentima i, istovremeno, negirati međunarodni karakter sukoba.

Dr Nenad Kecmanović, bivši član Predsedništva BiH, nastupio je danas kao prvi veštak odbrane na suđenju za etničko čišćenje Bosanskog Šamca. Izveštaj koji je podneo veću odnosi se na političke i socijalne prilike pred početak i za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Dr Kecmanović je i sam bio učesnik političkih događaja u tom periodu. U junu 1992. je - nakon povlačenja Biljane Plavšić i Nikole Koljevića - kao treći sa izborne liste postao član Predsedništva BiH, ali je funkciju ubrzo napustio zbog, kako je danas tvrdio, opstrukcije muslimanskih i hrvatskih predstavnika, pošto nije poštovan princip odlučivanja konsenzusom.

"Ključan momenat po sudbinu Bosne i Hercegovine", po Kecmanoviću, je bio pokušaj SDA i HDZ u noći između 14. i 15. oktobra 1991. da u Skupštini "proture" Memorandum o nezavisnosti BiH. Poslanici srpske nacionalnosti iz SDS i Saveza reformskih snaga i SDP napustili su parlament pre glasanja, a memorandum je usvojen prostom većinom. Pošto je time narušen princip ravnopravnosti naroda, srpska strana je - svedočio je Kecmanović - počela sa stvaranjem "svoje administracije."

U unakrsnom ispitivanju tužilac Filip Vajner/Philip Weiner je osporavao navode Kecmanovićevog ekspertskog izveštaja, predočavajući mu dokumente UN i presude Haškog tribunala. Pozivajući se na članke londonskog Tajmsa/Times, Kecmanović u svom izveštaju, pored ostalog, ukazuje da je eksplozija granate na sarajevskoj pijaci Markale 4. februara 1995. bila "odmah pripisana bosanskim Srbima", da "nije jasno koliko je ljudi ubijeno", da su se tamo nalazile "lutke i tela ljudi koji su bili mrtvi već nekoliko dana" i da je istraga Ujedinjenih nacija pokazala da "nema sumnje da je granata ispaljena sa muslimanskih položaja."

Tužilac Vajner je pitao Kecmanovića da li je ikada pročitao izveštaj UN na koji se u svojoj ekspertizi poziva. Kada mu je veštak odgovorio odrečno, tužilac mu je predočio kopiju tog izveštaja, ukazujući da u njemu nema onog što tvrdi u svom izveštaju: da je, naime, granata ispaljena sa muslimanskih pozicija. Ukazao mu je, takođe, da je masakr na Markalama jedan od zločina za koje se u Hagu upravo sudi generalu Stanislavu Galiću i da je optužba u dosadašnjem toku suđenja izvela dovoljno dokaza da se Galić - ukoliko ih odbrana ne ospori tokom svog dokaznog postupka - proglasi krivim i osudi za taj masakr. "Mišljenje eksperta je zasnovano na fikciji", zaključio je tužilac Vajner, pitajući Kecmanovića "da li je spreman da na osnovu toga revidira svoj ekspertski izveštaj."

Pitanje "Da li ste spremni da revidirate svoj izveštaj" tužilac je ponovio nekoliko puta u toku ispitivanja veštaka odbrane u vezi sa još nekim delovima njegove ekspertize. Dr Kecmanović tvrdi da su strani mediji bili koncentrisani na "navodne" zločine Srba protiv Muslimana i da su posle obilaska prijedorskih logora na osnovu "klimavih dokaza" zapadni mediji predstavili Srbe kao "savremene naciste koji vode logore smrti". "Mi znamo da su se ta zverstva dogodila", rekao je tužilac Vajner i predočio mu presude Tribunala iz slučaja Sikirica, Došen i Kolundžija koji su bili stražari u logoru Keraterm i priznali krivicu za ubistva, mučenja, zlostavljanja, silovanja i druge - po Kecmanoviću "navodne" zločine; zatim presudu u slučaju Tadić koji je osuđen za zločine u logorima Omarska i Keraterm i fotografije iz slučaja Jelisić na kojima se vidi kako Goran Jelisić ubija zatvorenika... sve to, kako je rekao, "u nadi da će možda uticati na mišljenje eksperta". Svedok je odgovarao kako je on samo hteo da "dopuni izveštaj" eksperta optužbe, američkog istoričara dr Roberta Donje, koji je, po njegovoj oceni, bio "jednostran", da nije hteo da s njim polemiše, i da je dao samo "generalni kontekst" i "neka mišljenja", kao i da ne zna za sudske odluke.

Kecmanović je takođe tvrdio da mu nije poznata "Odluka o strateškim ciljevima Srpskog naroda" skupštine RS od 12. maja 1992. godine koju je potpisao Momčilo Krajišnik, u čijoj se tački 1. poziva na "uspostavljanje državne granice i odvajanje od druge dve etničke grupe". Samo tri stranice u ekspertskom izveštaju od više od 60 strana govore o Bosanskom Šamcu, a ni u jednom paragrafu tog izveštaja ne pominje se etničko čišćenje za koje su optuženi Blagoje Simić, Miroslav Tadić i Simo Zarić. (kraj)

Dijeljenje sadržaja