Posredovanjem sekretarijata Haškog tribunala izgladjen spor izmedju optuženog i njegovog branioca, do kojeg je došlo u poodmakloj fazi sudjenja za etničko čišćenje Bosanskog Šamca

"Časni sude, nakon kratkog sastanka sa mojim klijentom on me je informisao da nema poverenja u moj rad, da ja ne delujem u njegovom interesu. On je rekao da ne zna tačno za koji odsek, za koju službu u sudu ili van suda ja radim. Bila je to jedna teška diskusija", informisao je sudsko veće Igor Pantelić, branilac Blagoja Simića, prvooptuženog za etničko čišćenje Bosanskog Šamca. Beogradski advokat je dodao da je njegov klijent "vrlo nervozan i vrlo uznemiren" i da je uputio "i druge teške optužbe" na račun svog branioca.

Dogodilo se to krajem prošle sedmice, prilikom unakrsnog ispitivanje svedoka odbrane Dušana Tanasića. Na iznenadjenje branilaca, sudija i tužioca Dejvida/David Rea, Blagoje Simić je uložio prigovor na jedno tužiočevo pitanja svedoku odbrane i istovremeno se požalio "na lošu saradnju sa svojim advokatom", rekavši da "ne zna šta da radi".

Predsedavajući sudija Florans/Florence Mumba, vidno uznemirena, naložila je Sekretarijatu da "se pozabavi ovim problemom" i prekinula raspravu. Prema pravilima Tribunala branioca imenuje Sekretarijat suda na osnovu punomoćja optuženog ili po službenoj dužnosti. Promena zastupnika je moguća, ali optuženi mora da uveri Sekretara suda da ima valjane razloge koji mogu da utiču na pravičnost sudjenja.

Posredovanje Sekretarijata suda izmedju optuženog i njegovog branioca je, očito, urodilo plodom i sledećeg dana sudjenje je nastavljeno kao da se ništa nije dogodilo.

Zabrinutost sudija i "nervoza i uznemirenost" optuženog su sasvim razumljivi obzirom da je dokazni postupak odbrane Blagoja Simića u završnoj fazi. Dokazni postupak tužilaštva protiv trojice optuženih za etničko čišćenje Bosanskog Šamca - Blagoja Simića, predsednika opštinskog Kriznog štaba, Miroslava Tadića, predsednika Komisije za razmenu i Sime Zarića, komandira Četvrtog odreda - trajao je godinu dana. Svedoci tužilaštva - Bošnjaci i Hrvati iz Bosanskog Šamca, svedočili su o pljačkama, prinudnom radu, hapšenjima, mučenjima, ubistvima, prinudnoj mobilizaciji i razmenama u "gradu logoru", kako su mnogi svedoci opisivali Šamac posle aprila 1992.

Dokazni postupak odbrane počeo je u novembru 2002. izvodjenjem dokaza u prilog prvooptuženog Blagoja Simića. Tokom šest nedelja, pred sudom je svedočio optuženi Simić, dva eksperta za politička i pravna pitanja, kao i pet predstavnika civilnih i vojnih vlasti iz perioda koji obuhvata optužnica.

Težište odbrane je na osporavanju medjunarodnog karaktera sukoba u Bosni i Hercegovini. Nadglasani u republičkoj skupštini od strane predstavnika Hrvata i Muslimana koji su želeli nezavisnu Bosnu, bosanski Srbi su – prema ekspertima i drugim svedocima odbrane - imali pravo na samoopredeljenje i odluku da će "ostati u Jugoslaviji".

Svedoci odbrane su govorili o "mučnoj atmosferi u gradu" ali i celoj Posavini, kolonama srpskih izbeglica koje su stizale u Šamac i incidentima u Sjekovcu, Brodu i Odžaku, o naoružanim vojnicima HVO, isporukama oružja Muslimanima i Hrvatima i njihovim "pripremama za rat" u Bosanskom Šamcu. "Preuzimanje vlasti" 17. aprila 1992., nastoji da dokaže odbrana, nije bilo ništa drugo do "samoodbrana od predstojećeg napada" Hrvatske vojske i hrvatsko-muslimanskih paravojnih formacija, koje su se spremale da počine "genocid nad srpskim stanovništvom" Bosanskog Šamca.

Odbrana nastoji da dokaže da posle 17. aprila 1992., Blagoje Simić, najviši civilni funkcioner u opštini, nije mogao da utiče na rad vojnih i policijskih organa, pa zato ne može biti odgovoran za navode iz optužnice. Odbrana ne osporava da su se dogodila hapšenja, mučenja i ubistva ali ne u tim razmerama u kojima tvrdi tužilaštvo. Prema Simićevoj odbrani, glavni, ako ne i jedini odgovoran za te zločine je Stevan Todorović, tadašnji načelnik policije, "nasilnik, alkoholičar i tabletoman", zvani "Monstrum". Todorović je, inače, priznao krivicu, osudjen je na 10 godina zatvora i svedočio je protiv svojih bivših kolega iz šamačkog Kriznog štaba.

Obzirom da optužnica tereti "šamačku trojku" za etničko čišćenje, odbrani tek predstoji najteži zadatak: pobijanje demografskih podataka koje su sudu prezentirali eksperti tužilaštva. Ukoliko nije postojala namera civilnih i vojnih vlasti da se "etnički očisti" Srpska opština Šamac, kako objasniti činjenicu da je na kraju rata u gradu ostalo samo 300 od oko 17.000 Muslimana, koliko ih je tu živelo 1991. godine. (kraj)

Dijeljenje sadržaja