Odbrana Blagoja Simića, Miroslava Tadića i Sime Zarića najavila da će podneti zahtev za "oslobađajućom presudom", a ukoliko on ne bude prihvaćen dokazni postupak odbrane će početi 21. oktobra ove godine

Uvođenjem poslednje grupe dokaza u sudske spise završen je dokazni postupak optužbe u slučaju "Simić i drugi" za etničko čišćenje Bošnjaka i Hrvata u Srpskoj opštini Šamac posle 17. aprila 1992. godine.

Originalna optužnica, podignuta 1995. godine, teretila je šestoricu optuženih - Slobodana Miljkovića, Blagoja Simića, Milana Simića, Miroslava Tadića, Stevana Todorovića i Simu Zarića za teške povrede Ženevskih konvencija, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja - premlaćivanja, mučenja, seksualna zlostavljanja i deportacije nesrpskog stanovništva Bosanskog Šamca nakon "preuzimanja vlasti" u opštini u aprilu 1992.

Slobodan Miljković - Lugar komandir paravojne jedinice "Sivi vukovi" ubijen je u kafanskom obračunu u Kragujevcu 1998. godine. Stevana Todorovića, zvanog "Monstrum", zloglasnog šefa policije u Šamcu, uhapsio je SFOR septembra 1998. i on je dve godine kasnije priznao krivicu i pristao da sarađuje sa tužilaštvom. Osuđen je u decembru 2001. godine na deset godina zatvora i izdržava kaznu u Španiji. Milan Simić, predsednik Izvršnog odbora opštine Bosanski Šamac se dobrovoljno predao u februaru 1998. godine i priznao krivicu u maju 2002. godine i trenutno čeka na izricanje kazne. Odbrana je za njega predložila 3 a optužba je tražila najmanje 5 godina zatvora.

Advokati preostale trojice optuženih - Blagoja Simića, predsednika kriznog štaba, Miroslava Tadića - zvanog "Miro Brka", predsednika Komisije za razmenu, i Sime Zarića - "Šolaje", komandira Četvrtog odreda, najavili su na kraju dokaznog postupka optužbe da će podneti zahtev za oslobađajućom presudom. Prema pravnim pravilima Tribunala raspravno veće može da donese oslobađajuću presudu u ovoj fazi postupka ukoliko ustanovi da tužilaštvo nije iznelo dovoljno dokaza za njihovu osudu.

Tokom godinu dana, koliko je trajao dokazni postupak optužbe, Bošnjaci i Hrvati iz Bosanskog Šamca su svedočili o pljačkama, prinudnom radu, mučenjima i ubistvima, prinudnoj mobilizaciji i razmenama u "gradu logoru", kako su mnogi svedoci opisivali Šamac posle aprila 1992. godine. Odbrana ne osporava da su se ti zločini dogodili ali negira ključnu ulogu optuženih koju im pripisuje tužilaštvo. Branioci optuženog Sime Zarića su vrlo često u toku postupka izražavali žaljenje i izvinjavali se u ime svog klijenta za sve što su svedoci pretrpeli za vreme sukoba.

Sudeći prema najavama tokom dokaznog postupka optužbe, težište odbrane će biti na osporavanju međunarodnog karaktera sukoba u Bosanskom Šamcu. Odbrana će pokušati da dokaže da JNA, Četvrti odred i paravojne snage nisu izvršili agresiju na Bosanski Šamac već su delovali kako bi "sprečili pokolj srpskog stanovništva" koji je - kako tvrde - trebalo da se dogodi sledećeg dana, 18. aprila 1992. godine. Takođe, odbrana najavljuje da će pozvati veći broj svedoka koji će osporavati nalaze eksperata optužbe o demografskoj slici Bosanskog Šamca pre i posle sukoba kao i verodostojnosti podataka i izvora na koje se pozivala optužba. Prema optužnici, u Bosanskom Šamcu je 1991. živelo oko 17.000 Muslimana i Hrvata, a u maju 1995. ih je ostalo manje od 300.

Dokazni postupak odbrane bi trebalo da počne 21. oktobra do kada odbrana treba da pripremi konačnu listu svedoka i podnese predlog za izvođenje dokaza.

Dijeljenje sadržaja