Na suđenju četvorici optuženih za etničko čišćenje Bosanskog Šamca odvojen postupak protiv Milana Simića. Svedočenje Alije Fitozovića, načelnika opštinskog štaba teritorijalne odbrane o međunacionalnim tenzijama, naoružavanju i pripremama za rat u Bosanskom Šamcu

Na suđenju za etničko čišćenje Bosanskog Šamca sudsko veće je posle rasprave na zatvorenoj sednici donelo odluku da se u "interesu pravde" odvoji postupak protiv Milana Simića od postupka protiv ostale trojice optuženih: Blagoja Simića, Sime Zarića i Miroslava Tadića. Predsednica sudskog veća Florans/Florence Mumba je naložila optužbi da što je pre moguće dostavi izmenjenu optužnicu. Milan Simić je delimično paralizovan i poslednjih meseci je suđenje pratio specijalnom audio-vezom iz svoje ćelije u Pritvorskoj jedinici, pošto nije mogao da podnese višečasovno sedenje u invalidskim kolicima u sudnici.

Suđenje je nastavljeno svedočenjem Alije Fitozovića, bivšeg načelnika opštinskog štaba teritorijalne odbrane u Bosanskom Šamcu. Fitozović je radio kao rukovodilac tehničke operative u Elektrodistribuciji u Bosanskom Šamcu, imao je čin komandanta inžinjerijskog puka u rezervnom sastavu JNA i bio je član Izvršnog odbora SDA.

Svedočio je da su u leto 1991. godine počeli da stižu kamioni sa oružjem u Šamac i okolna sela i da su Stranka za Jugoslaviju i Socijal demokratska partija (SDP) naoružavale lokalne Srbe. Ubrzo je formiran i IV odred. Prema svedočenju Fitozovića, međunacionalne tenzije i strah šamačkih Hrvata i Muslimana su svakodnevno rasli. U gradu je bilo sve više vojske, policije i paravojnih formacija, pucali su u vazduh, postavljali eksploziv u radnje i druge privatne objekte Muslimana i Hrvata, vršili diverzije na dalekovodima prema Hrvatskoj, a krajem godine su počele i prve razmene Hrvata iz Vukovara preko Bosanskog Šamca.

Izvršni odbor SDA je formirao Komisiju za bezbednost i odredio Aliju Fitozovića za predsednika. U oktobru 1991. godine svedok je formirao jedinicu koja je posle dva meseca brojala oko 200 ljudi. Organizovao je nenaoružane dnevne patrole koje su pratile situaciju u gradu i obaveštavale o incidentima i kretanju vojske i paravojnih formacija. Naoružane noćne straže su bile postavljene na ulazima u grad ali nikada nisu zaustavljale ljude ili ih pretresale. U jedinici je pored Muslimana bilo i Hrvata, Albanaca i Roma.

U aprilu 1992. godine je došla naredba od predsedništva Bosne i Hercegovine o formiranju opštinskih štabova Teritorijalne odbrane. Alija Fitozović je izabran za načelnika štaba. Kada je ušao u prostorije TO, koje su se nalazile preko puta zgrade SUP, tamo više ničega nije bilo. Nestala je sva dokumentacija, oprema i oružje. Fitozović je svedočio da je napravio spisak ljudi po jedinicama ali da zbog izbijanja sukoba oni nikada nisu bili obavešteni da se nalaze na tom spisku ni kakva su im zaduženja.

Ove spiskove su zaplenili pripadnici vojne obaveštajne službe koji su pretresli njegov stan 17. aprila i predali ih optuženom Simi Zariću.
Zarić je u emisiji TV Novi Sad "Genocid u Bosanskom Šamcu" spiskove predstavio kao "plan napada" na Bosanski Šamac. "Samo je falilo 3-4 sata da zelene beretke i HOS pokolju srpsko stanovništvo", rekao je Zarić u ovoj emisiji, koja je prikazana u sudnici.

Svedok Fitozović međutim tvrdi da je sa Zarićem razgovarao 16. aprila o situaciji u gradu, da mu je on tada obećao da IV odred neće napasti Bosanski Šamac i da je pri kraju sastanka "tenzija pala". Iste noći, oko 2 ujutru u Šamac je ušla JNA sa tenkovima iza kojih su išli pešadija, pripadnici paravojnih formacija - Arkanovci i Sivi vukovi i IV odred. Alija Fitozović se sakrio na tavan jedne porodične kuće gde je ostao 11 dana. Preplivao je Savu 29. aprila 1992. godine.

Dijeljenje sadržaja