Zaštićeni svedok optužbe odbacio tvrdnje odbrane da je posle kraćeg sukoba došlo do ujedinjenja dve vojske kosovskih Albanaca - OVK i FARK – i insistirao na tome da je cilj OVK i Ramuša Haradinaja bio da se eliminiše rivalska FARK sa Tahirom Zemajem na čelu

Branilac Ramuša/Ramush Haradinaja je u današnjem unakrsnom ispitivanju nastojao da opovrgne navode zaštićenog svedoka sa pseudonimom "77" o razlozima i razvoju sukoba na relaciji Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) – Oružane snage Republike Kosovo (FARK) u leto 1998. godine u zapadnom delu Kosova poznatom kao Dukađin. Za razliku od svedoka koji je juče tvrdio da je cilj OVK bio da se FARK izbaci sa Kosova, branilac je sugerisao da se radilo o kratkotrajnom sukobu koji je rešen polovinom jula 1998. godine, dve sedmice nakon ulaska prvih vojnika FARK na Kosovo, nakon čega su se dve vojske kosovskih Albanaca borile "rame uz rame".

Odbrana na taj način nastoji da ospori navod optužnice po kojem je Ramuš Haradinaj u udruženom zločinačkom poduhvatu učestvovao između ostalog i tako što je "eliminisao sve suparničke snage" u oblasti Dukađin, uključujući i FARK, "kako bi svojim vojnicima omogućio da dominiraju tim područjem i progone civile". FARK je, inače, bila vojska koju je osnovala tadašnja kosovska vlada u egzilu a njen komandant na terenu bio je Tahir Zemaj. Haradinaj se zajedno sa Idrizom Balajem i Lahijem Brahimajem tereti za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem "protivpravnog uklanjanja i maltretiranja" civila koji su zbog svoje nacionalne pripadnosti ili navodne saradnje sa srpskim snagama smatrani neprijateljima, što je ostvarivano ubistvima i mučenjima Srba, Roma i Albanaca u logoru OVK u Jablanici.

Svedok "77" je danas samo donekle promenio svoju jučerašnju tvrdnju s početka unakrsnog ispitivanja da "ne veruje" da je u pozadini sukoba na relaciji OVK-FARK bilo neslaganje oko načina raspoređivanja pripadnika FARK na Kosovu, a ne težnja OVK da se oni proteraju u Albaniju. Tokom žustrog ispitivanja od strane branioca Bena Emersona/Emmerson priznao je da su postojale nesuglasice u vezi sa raspoređivanjem FARK u smislu da su im je postavljen ultimatum – ili da se potčine Ramušu Haradinaju ili da se vrate u Albaniju.

Branilac je potom sugerisao da je spor trajao svega dve sedmice i da je rešen 10. jula na sastanku Haradinaja i Zemaja, kada je dogovoreno da se FARK integriše u postojeću strukturu OVK. Od tada su, po sugestiji odbrane, odnosi između komandanatadve vojske značajno poboljšani, pa je u septembru 1998. godine Zemaj od Haradinaja preuzeo komandu u operativnoj zoni OVK u oblasti Dukađin. Svedok je rekao da kao običan vojnik nije mogao da zna kakvi su dogovori sklapani između komandanata. Priznao je da su odnosi između Haradinaja i Zemaja vremenom postali bolji, ali je rekao da ne zna da li je zaista došlo do integracije FARK u OVK.

Iako je bio prisutan u selu Barane 20. jula 1998. godine na zajedničkoj zakletvi vojnika FARK i OVK, što je zabeleženo i na video snimku koji je branilac predočio, svedok je rekao "da je moguće da je malo zakasnio na svečanost" i da je propustio zajednički govor Haradinaja i Zemaja, što, po odbrani, ukazuje na njihovu bliskost. Branilac je tokom ispitivanja više puta optužio svedoka da laže i da je u Hag došao "sa planom da diskredituje Ramuša Haradinaja", što je ovaj odbacio rekavši da "ne svedoči radi osvete, već radi pravde". Iskaz zaštićenog svedoka "77" se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja