Radovan Karadžić ponovo upozoren da troši vreme na "marginalna pitanja". Kako je Isak Gaši od Jugoslovena postao "musliman, Bošnjak, ekstremista". Koje je korake preduzelo Ratno predsedništvo opštine Brčko da istraži zločine u logoru Luka

"Gospodine Karadžiću, ja nisam muslimanskog porekla. U mene je otac kosovski Albanac, mati mi je muslimanka iz Brčkog a odgajan sam da budem Jugoslaven. Vi Srbi ste me 1992. godine napravili da budem musliman, Bošnjak, ekstremista".

Tako je svedok Isak Gaši, nekadašnji zatvorenik logora Luka u Brčkom, odgovorio Radovanu Karadžiću, nakon što se optuženi požalio veću da nije imao dovoljno vremena za ispitivanje pošto je skoro dva sata potrošio na "stvaranje slike o Brčkom, preko svedoka muslimanskog porekla".

Karadžić je unakrsno ispitivanje bivšeg zatočenika logora Luka počeo ukazivanjem na stradanje Srba u II Setskom ratu a nastavio pitanjima o naoružavanju Muslimana i formiranju paravojnih formacija, prvim sukobima u Brčkom i Bjeljini, transportu oružja iz Hrvatske i rušenju mostova preko Save. Optuženi je nastojao i da ospori kredibilitet svedoka citirajući delove izjava i transkripte iskaza koja je Gaši dao od 1992. godine do danas. Gaši je uglavnom odgovarao da "ne zna ništa o tome" što ga optuženi pita.

Tek pred sam kraj Gašijevog svedočenja, Karadžić je postavio nekoliko pitanja o logoru Luka. Takođe je sugerisao da je Gaši "greškom uhapšen". Svedok je odgovorio da "nije policija pogrešila kada su tražili "Isaka Gašija, sportistu". Dodao je da je bio "u Luci, hapšen, isprebijan, nagledao se svega i svačega i da je odjednom počeo da se moli Bogu - mada nije bio vernik - pitajući se zašto je u logoru".

Nakon Gašija, tužilaštvo je pozvalo Đorđa Ristanića, bivšeg predsednika Ratnog predsedništva opštine Brčko koji je na početku svedočenja upozoren da ne mora da odgovora na pitanja koja ga mogu inkriminisati.

Ristanić je u glavnom ispitivanju ukazao da je u Brčkom bilo svega 20 odsto Srba koji su zauzeli grad "kako bi obezbedili prolaz ka Bjeljini". Rekao je takođe da su "srpske snage bile minimalne" kao i da su paravojnici došli 4. maja ‘92. Svedok je dalje tvrdio da ne zna zbog čega su "srpske snage i vojnici" zatvarali civile u logor Luka, ali se složio sa tužiocem da za to "nije bilo nikakvog pravnog osnova", pošto kako je rekao "mora postojati procedura za to i neko treba da bude optužen" da bi se mogao zatvoriti.

Po rečima Ristanića, ratno predsedništvo nije imao moć da naredi zatvaranje logora Luka. Ono što su mogli da urade je, kako tvrdi, da Gorana Jelisića "zamole" da pusti 80 do 100 ljudi što je on i učinio. Ristanić kaže da je u logoru bio samo jednom ali da tada nije video zatvorenike. Posle toga nije ponovo išao u logor jer se "nije moglo ništa pomoći" a nije "jedini u Brčkom koji nije želeo da ide u Luku ako ne mora". Nakon što je logor zatvoren, ratno predsedništvo je, po Ristaniću, identifikovalo žrtve i njihov broj a istragu i procesuiranje zločina je ostavilo za neka "bolja vremena".

Svedočenje Đorđa Ristanića biće nastavljeno u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja