U nastavku ispitivanja bivšeg načelnika Glavnog štaba VRS Manojla Milovanovića, na suđenju Zdravku Tolimiru, tužilac je nastojao da dobije što precizniju sliku strukture najviše komande u vojsci bosanskih Srba i uloge koju je u njoj imao optuženi general

Šematski prikaz Glavnog štaba sa svim sektorima, organima, upravama i pripadajućim jedinicama, koji je tužilac predočio Manojlu Milovanoviću, penzionisani general je neznatno korigovao, potvrđujući "organogram" komandne strukture Glavnog štaba, odnosno hijerarhiju među starešinama u Crnoj Rijeci kraj Han Pijeska, gde je Glavni štab bio stacioniran tokom čitavog rata.

Optuženi general Zdravko Tolimir, načelnik sektora i Mladićev pomoćnik za obaveštajno bezbednosne poslove, je zajedno sa još četvoricom generala, uključujući i komandanta štaba Mladića, činio najuži tim starešina koji su donosili odluke. Ovu tvrdnju, tužilac je ilustrovao snimkom Mladićevog govora sa svečanosti na kojoj su komandantu Glavnog štaba i njegovom zameniku generalu Milovanoviću u januaru 1996. godine dodeljeni ordeni Karađorđeve zvezde prvog reda. Mladić tom prilikom naglašava da mu je žao što svečanosti ne prisustvuje "najznačajniji" među njegovim saradnicima još iz Knina, general Tolimir, koji se nalazi na pregovorima u Beču gde se "bori za srpski narod". General Milovanović je potvrdio da je Tolimir bio u najužem rukovodstvu VRS, i podsetio da je tadašnji Mladićev pomoćnik za bezbednost, "važio za najspretnijeg diplomatu" među starešinama Glavnog štaba, te je kao predstavnik vojske bio učesnik svih pregovora uključujući i Dejtonske (Dayton) krajem 1995. godine.

General Milovanović nije prihvatio tvrdnju tužioca da je Glavni štab VRS, 12. maja 1992. godine kao ratne ciljeve prihvatio "Strateške ciljeve srpskog naroda u BiH" koje je Skupština RS usvojila zajedno sa aktom o osnivanju VRS. Nekadašnji Mladićev zamenik tvrdi da je pomenute ciljeve, od kojih je prvi "državno razgraničenje sa ostale dve nacionalne zajednice" u BiH, video prvi put tek 2003. ili 2004. godine kada je o njima na suđenju Slobodanu Miloševiću govorio bivši komandant Armije BiH Sefer Halilović. "Bilo bi dobro smo ih imali jer bi tako izbegli lutanje i mnogo lakše formulisali ciljeve rata, neophodne da bi VRS bila operativna", rekao je Milovanović.

Razgraničenje po etničkoj osnovi je, osim toga, po Milovanoviću, bilo predviđeno još Kutilijerovim planom iz marta 1992. godine koji je "propao jer je Alija Izetbegović povukao svoj potpis iz Lisabona". Princip etničkog razgraničenja je, prema svedoku, kasnije primenjen i u Dejtonskim sporazumima. Na pitanje tužioca da li sugeriše da su ti sporazumi podržali stvaranje entiteta po principu etničke podele stanovništva, svedok je odgovorio potvrdno.

Nakon što je tužilac u mnogo kraćem roku od najavljenog završio glavno ispitivanje, general Tolimir je na početku unakrsnog ispitivanja rekao da na osnovu Milovanovićevog iskaza ne bi za njega imao ni jedno pitanje ali da će nekoliko ipak postaviti iz "poštovanja prema generalu". Usledila je serije pitanja o sporazumima o prekidu neprijateljstava sa Armijom BiH zaključenih u prisustvu Unprofora u periodu od 1992. do 1994. godine, koje "nije poštovala muslimanska strana". Kada je predsedavajući sudija zatražio objašnjenje takve linije ispitivanja, budući da o tome nije bilo reči u pitanjima tužioca, Tolimir je objasnio da se radi o stvarima koje su odredile budući tok rata. "Da nije bilo toga ne bi bilo ni Srebrenice i Žepe", rekao je Tolimir koji sutra nastavlja unakrsno ispitivanje Manojla Milovanovića.

Dijeljenje sadržaja