Ispitujući vojnog veštaka optužbe, branilac Franka Simatovića dokazivao da je svaki građanin SFRJ imao pravo da se "organizuje i pripremi za odbranu", a odmah zatim sugerisao da dobrovoljci Srpske radikalne stranke u strahu od policije nisu smeli nositi oružje, pa je predsedavajući sudija pitao "zašto bi MUP sprečavao nešto na šta svako ima pravo?"

Odbrana Franka Simatovića je na početku unakrsnog ispitivanja vojnog veštaka optužbe Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens dokazivala da je MUP po zakonu o odbrani SFRJ - kao "nadležni organ društveno-političke zajednice" - imao pravo da učestvuje u pripremama građana za odbranu zemlje. Svedok se složio sa tom sugestijom, naglašavajući da je po zakonu proglašenje ratnog ili vanrednog stanja uslov za učešće policije u tim aktivnostima. U isto vreme, odbrana je ukazivala na zakonske odredbe koje su svakom građaninu SFRJ garantovale pravo da se uključi u odbranu zemlje.

Franko Simatović se, inače, zajedno sa svojim bivšim šefom u Državnoj bezbednosti Srbije Jovicom Stanišićem, tereti za osnivanje, obučavanje i snabdevanje policijskih i paravojnih jedinica koje su učestvovale u zločinima protiv nesrba tokom ratova u Hrvatskoj i BiH.

Odbrana osporava zaključak Tunensovog izveštaja po kojem je srpski MUP "kontrolisao ili na drugi način pomagao" dobrovoljačke paravojne jedinice poput "arkanovaca", "šešeljevaca" i "specijalaca" kapetana Dragana. Branilac je ukazao na izjavu jednog zaštićenog svedoka koji je rekao da dobrovoljci SRS u junu 1991. godine, kada su išli na ratišta u Hrvatskoj, u strahu od policije nisu smeli da sa sobom nose oružje kroz Srbiju. Svedok je na to odgovorio da se odnos srpskih vlasti prema paravojnim jedinicama ubrzo promenio i da je već od jeseni 1991. godine bilo dozvoljeno njihovo formiranje i delovanje.

Predsedavajući sudija je pitao branioca da to razjasni, budući da je s jedne strane dokazivao da su naoružani "šešeljevci" bili u strahu od policije, a s druge da je pravo svakog građanina bilo da se organizuje i uključi u odbranu zemlje. "Zašto bi MUP sprečavao nešto što je bilo pravo svakog građanina?", pitao je sudija Ori/Orie. Branilac Bakrač je pojasnio da su Srbi u Hrvatskoj i BiH imali pravo na organizovanje radi "odbrane i samozaštite" kada su te republike proglasile nezavisnost, ali da u isto vreme dobrovoljačke grupe nisu mogle slobodno da šetaju Srbijom, osim ukoliko nisu bile uključene u legalnu vojnu ili policijsku obuku.

Budući da je Tunens tvrdio da su srpski MUP i Državna bezbednost kao njegov deo u najmanju ruku tolerisali delovanje paravojne jedinice Željka Ražnatovića Arkana, branilac je pitao da li je policija mogla da reaguje ako se zna da je Srpska dobrovoljačka garda bila upisana u registar "društveno-političkih organizacija" Ministarstva pravde. Svedok je rekao da je to tema za pravnike kojom se on nije bavio, a sličan odgovor je dao i na pitanje da li su "arkanovci" mogli biti procesuirani u Srbiji za zločine koje su počinili u Hrvatskoj i BiH.

Unakrsno ispitivanje belgijskog vojnog veštaka će se nastaviti na sutrašnjem celodnevnom zasedanju.

Dijeljenje sadržaja