Pretresno veće procenilo da iskaz bivšeg šefa policije u Bosanskom Šamcu Stevana Todorovića, sa suđenja Slobodanu Miloševiću sadrži pitanja "od strateške važnosti" za predmet bivših šefova srpske DB Stanišića i Simatovića i prihvatilo zahtev odbrane da transkript svedočenja bude uvršten u spis. Todorović je nakon odsluženja kazne na koju ga je osudio Tribunal, izvršio samoubistvo u Bosanskom Šamcu

Pretresno veće sudije Orija/Orie uvažilo je zahtev optužbe i uvrstilo iskaz Stevana Todorovića sa suđenja Slobodanu Miloševiću u dokazne spise predmeta Jovice Stanišića i Franka Simatovića. Todorović, nekadašnji šef policije u Bosanskom Šamcu, podsetimo, je sa tužilaštvom Tribunala 2000. godine zaključio sporazum o priznanju krivice za zločin progona, nakon čega je osuđen na 10 godina zatvora. Posle odslužene dve trećine kazne u leto 2005. godine je pušten na prevremenu slobodu, ali je krajem oktobra naredne godine izvršio samoubistvo.

Tužilac je svoj zahtev temeljio na tribunalovom pravilu 92 quater koje predviđa da se ranija svedočenja osoba koje su umrle ili iz drugih razloga nisu dostupne mogu uvesti u dokaze. U zahtevu je navedeno da je iskaz u predmetu "Milošević" dat pod zakletvom i da je svedok bio izložen sveobuhvatnom unakrsnom ispitivanju od strane optuženog, "čiji su interesi u pobijanju Todorovićevih navoda vrlo slični interesima Stanišića i Simatovića". Tužilac je, dalje, naveo i da se u unakrsno ispitivanje svedoka tada uključio i prijatelj suda, kao i da su Todorovićeve tvrdnje potkrepljene drugim iskazima i dokazima, što znači da će odbrana moći da ih osporava u unakrsnim ispitivanjima drugih svedoka.

Simatovićeva odbrana je, protiveći se zahtevu optužbe, navela da je unakrsno ispitivanje od strane Miloševića, "koji nije profesionalni pravnik", obavljeno "više na političkoj a manje stručnoj osnovi". Isto tako, Simatovićevi branioci su ukazali da se značajni delovi Todorovićevog iskaza odnose na ponašanje i radnje optuženih, što po pravilu 92 quater može biti jedan od razloga da se on ne prihvati u dokaze. Branioci Jovice Stanišića su takođe tvrdili da bi prihvatanje tužiočevog zahteva ugrozilo njihovo pravo na unakrsno ispitivanje i dodali da se iz dosadašnjih dokaza o Todorovićevom učešću u zločinima u Šamcu vidi "njegov loš karakter zbog čega je iskaz nepouzdan".

Pretresno veće u odluci podseća da pravo na unakrsno ispitivanje nije apsolutno i da može biti ograničeno u skladu sa pravilima Tribunala. Sudije navode da se delovi Todorovićevog iskaza - poput onih o vezi optuženih sa dobrovoljcem SRS Draganom Đorđevićem "Crnim" i odredom "Crvenih beretki" koji su učestvovali u preuzimanju Šamca u proleće 1992. godine – ne odnose se na radnje i ponašanje optuženih u tolikoj meri da bi to sprečilo usvajanje transkripta svedočenja u dokaze. Veće takođe naglašava relevantnost tog dokumenta za predmet Stanišića i Simatovića jer se odnosi na pitanja "od strateške važnosti" za događaje u Bosanskom Šamcu, jednoj od opština u kojoj su, po optužnici, policijske i paravojne jedinice pod kontrolom optuženih počinile zločine nad nesrbima. Istom odlukom, veće je ukinulo mere zaštite identiteta koje je Todorović uživao tokom svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću.

Suđenje Stanišiću i Simatoviću biće nastavljeno u utorak 9. novembra.

Dijeljenje sadržaja