U unakrsnom ispitivanju bivšeg zvaničnika UN Čarlsa Kiruđe odbrana nastojala da dokaže da Stanišićev uspeh u rešavanju "talačke krize" iz proleća 1995. godine ukazuje na njegovu posvećenost mirnom rešavanju krize, dok optužba istu situaciju vidi kao dokaz uticaja optuženog na rukovodstvo bosanskih Srba. "Ludo zabavna" priča Miše Glenija o tome kako je Karadžić ostao bez 20 miliona dolara koje je nameravao da uzme od Grka u zamenu za taoce

Čarls Kiruđa/Charles Kirudja, bivši specijalni savetnik izaslanika UN za bivšu Jugoslaviju Jasušija Akašija/Yasushi Akashi, se posle više od godinu dana vratio na klupu za svedoke da bi okončao iskaz na suđenju bivšim šefovima srpske Državne bezbednosti Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, optuženim za zločine policijskih i paravojnih jedinica u Hrvatskoj i BiH. On je na poziv optužbe svedočio u avgustu prošle godine, a pošto je Simatović usled smrti glavnog branioca u to vreme promenio tim odbrane, Kiruđa se danas vratio u Hag za potrebe dodatnog unakrsnog ispitivanja.

Branilac Vladimir Petrović je nastojao da negira navod optužnice po kojem je Simatović učestvovao u naoružavanju krajinskih Srba i njihovim pripremama za rat. Odgovornost je prebacivao na JNA, navodeći da je pri povlačenju jugoslovenske vojske u Krajini ostavljen dobar deo naoružanja, ali i oficira koji su tu rođeni. Svedok se nije suprotstavljao braniočevoj sugestiji.

Na pitanje da li je u Krajini viđao jedinice specijalne policije iz Srbije, Kiruđa je rekao da nije mogao da razlikuje srpske specijalce iz Krajine od onih iz BiH i Srbije.

Braniocima Jovice Stanišića je danas takođe dopušteno da Kiruđu dodatno unakrsno ispitaju, budući da su u međuvremenu došli u posed novih dokumenata u vezi sa ulogom bivšeg šefa srpske DB u oslobađanju 388 pripadnika Unprofora koje su snage bosanskih Srba zarobile u proleće 1995. godine u nastojanju da zaustave NATO udare na svoje položaje. Kiruđa je u avgustu prošle godine svedočio da je Stanišić posredovao u oslobađanju talaca po zadatku Slobodana Miloševića, a odbrana nije ni pokušala da to ospori.

Odbrana je danas nastojala da predstavi Stanišića ne samo posrednikom Miloševića već i cele međunarodne zajednice i čovekom koji je nerazumnom rukovodstvu bosanskih Srba prenosio mirovne poruke stranih zvaničnika, između ostalih i Žaka Širaka/Jacques Chirac. Kiruđa se složio da je Stanišić činio sve da taoci budu oslobođeni, ali nije komentarisao sugestiju da je njegov uspeh u "talačkoj krizi" doveo do toga da se bosanski Srbi vrate za pregovarački sto.

Da bi dodatno podcrtali iskrenu posvećenost svog klijenta mirovnim naporima, branioci su predočili tekst britanskog publiciste Miše Glenija/Misha Glenny u kojem se navodi da je Stanišić osujetio plan Radovana Karadžića da od grčkih vlasti uzme 20 miliona dolara u zamenu za oslobađanje talaca. Taoci su, ipak, oslobođeni "besplatno", zbog čega su Stanišiću, po odbrani, čestitali brojni predstavnici međunarodne zajednice. Osim što je rekao da je Glenijeva priča "ludo zabavna", Kiruđa se o njoj nije izjašnjavao.

Tužilac Grum/Groom je u dodatnom ispitivanju svedoku postavio samo jedno pitanje: "Da li činjenica da je gospodin Stanišić bio u stanju da uđe u Bosnu i osloboditi taoce bez upotrebe sile ukazuje na ovlasti i uticaj koje je imao u tom periodu?". Kiruđa je odgovorio kratko i potvrdno.

Bivši zvaničnik UN u bivšoj Jugoslaviji je tako okončao svoje šesto, ali ne i poslednje svedočenje pred Tribunalom. Tužilac, naime, planira da ga pozove kao svedok i u predmetima Radovana Karadžića i bivših čelnika policije bosanskih Srba Miće Stanišića i Stojana Župljanina. Suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću je nastavljeno iskazom zaštićenog svedoka sa pseudonimom "JF-030" na zasedanju zatvorenom za javnost.

Dijeljenje sadržaja