Vojni veštak optužbe Rejno Tunens drugog dana unakrsnog ispitivanja na suđenju Stanišiću i Simatoviću ostao pri tvrdnji da je srpska policija početkom devedesetih tolerisala delovanje paravojnih grupa, podsećajući da su, recimo, hapšenja dobrovoljaca Srpske radikalne stranke počela tek nakon političkog razlaza između Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića

Drugi dan unakrsnog ispitivanja vojnog veštaka optužbe Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens od strane odbrane bivšeg šefa srpske Državne bezbednosti Jovice Stanišića protekao je u raspravi o zakonskim odredbama koje su o(ne)mogućavale obračun srpske policije sa paravojnim grupama, oformljenim početkom devedesetih. Jovica Stanišić se tereti da je zajedno sa svojim pomoćnikom Frankom Simatovićem učestvovao u formiranju, naoružavanju i obuci policijskih i paravojnih grupa koje su počinile zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH.

Belgijski veštak je u ekspertskom izveštaju o ratnoj ulozi dvojice optuženih naveo da je po Zakonu o odbrani i Ustavu Republike Srbije policija bila dužna da spreči delovanje svih jedinica koje su oformljene bez odobrenja državnih organa, među kojima su "arkanovci", specijalci kapetana Dragana i pripadnici stranačkih vojski poput "šešeljevaca" ili dobrovoljaca Srpskog pokreta obnove. Umesto toga, policija je, tvrdi Tunens, u najmanju ruku blagonaklono gledala na njihovo postojanje, a često ih kontrolisala i snabdevala oružjem i opremom.

Branilac Džordaš/Jordash je sugerisao da srpski MUP nije imao zakonskog osnova da se obračuna sa paravojnim formacijama jer su one na teritoriji Srbije samo regrutovane i okupljane, a potom upućivane u susedne države. Svedok je, međutim, ukazao na obraćanje pomoćnika ministra policije Radovana Stojčića Badže poslanicima srpskog parlamenta u kojem je saopštio da je zbog nelegalnog posedovanja oružja u Beogradu uhapšen Dragoslav Bokan, komandant paravojne jedinice "Beli orlovi". To, po Tunensu, znači da je MUP imao ovlašćenja da hapsi pripadnike dobrovoljačkih grupa, ali to, osim u slučaju Bokana, uglavnom nije činjeno.

Isto tako, svedok ukazuje i na činjenicu da se sa hapšenjima dobrovoljaca Srpske radikalne stranke, takođe zbog nelegalnog posedovanja oružja, počelo tek 1993. godine kada je došlo do političkog razlaza između lidera radikala Vojislava Šešelja i predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Do tada je njihovo postojanje tolerisano, što, po Tunensu, govori da je policija "selektivno sprovodila zakon".

U svedokovom ekspertskom izveštaju se pominje dokument Saveznog sekretarijata narodne odbrane SFRJ u kojem se srpska Državna bezbednost obaveštava o zločinima nad Hrvatima na okupiranom području Hrvatske, podeljenom u nekoliko takozvanih srpskih autonomnih oblasti u jesen 1991. godine. Branilac je primetio da se u izveštaju ne navodi odgovor srpske tajne službe u kojem se ukazuje da je za zločine pripadnika vojske nadležno vojno tužilaštvo, da su određene osobe procesuirane i da je vođa jedne paravojne grupe Vojin Vučković "Žuća" uhapšen zbog nelegalnog posedovanja oružja. Tunens priznaje da je mogao da uvrsti i taj dokument u izveštaj, ali podseća da mu je namera bila samo da ukaže da je Državna bezbednost bila obaveštena o zločinima.

Unakrsno ispitivanje se nastavlja sutra, a biće završeno iduće sedmice.

Dijeljenje sadržaja