Vojni veštak optužbe ne spori sugestiju odbrane Jovice Stanišića o vezama Željka Ražnatovića sa vojskom i Ministarstvom odbrane Srbije, ali tvrdi da je policija dopuštala "arkanovcima" da preko granice slobodno prenose opljačkanu robu i naoružani šetaju Srbijom, usled čega zaključuje da je Arkan bio "pod kontrolom ili je imao druge veze" sa MUP Srbije

Na samom početku unakrsnog ispitivanja vojnog veštaka optužbe Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens, branilac Džordaš/Jordash se bavio pitanjem kontrole paravojnih jedinica od strane srpske Državne bezbednosti (DB). To je jedan od ključnih delova Tunensovog ekspertskog izveštaja, budući da se Jovica Stanišić i Franko Simatović terete da su u svojstvu šefova srpske tajne službe odgovorni za zločine koje su nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH počinile policijske i paravojne jedinice od 1991. do 1995. godine.

Odgovarajući na pitanja Stanišićevog branioca, Tunens je rekao da je Državna bezbednost Srbije u punoj meri kontrolisala jedinicu poznatu pod nazivom "Crvene beretke", a da je nad formacijama pod vođstvom Željka Ražnatovića Arkana i kapetana Dragana Vasiljkovića imala "stanovit stupanj nadzora, odnosno uticaja". Iz vojnih i policijskih dokumenata koje je tokom pisanja ekspertskog izveštaja pregledao, belgijski veštak je zaključio da je MUP Srbije tolerisao postojanje stranačkih paravojnih jedinica, a da su neke od njih, poput onih koje je osnovala Srpska radikalna stranka ili Srpski pokret obnove, srpske vlasti obučavale i naoružavale.

Branilac je u nastavku ispitivanja nastojao da ospori svedokovu tezu o vezi Arkana sa srpskom DB, ukazujući na njegovu povezanost sa vojskom i Ministarstvom odbrane. U tu svrhu je predočio beleške sekretarice nekadašnjeg ministra odbrane Tomislava Simovića u kojima se navodi da je Arkan jednom prilikom ušao u njegovu kancelariju "sa krvavom ustaškom kapom i snajperom", tvrdeći da su to trofeji iz borbe i da je te noći lično ubio 24 ustaša. U beleškama se navodi i da su se jednom prilikom svi u ministrovoj kancelariji uplašili da će Arkan u TV emisiji reći "da mu je Simović vrhovni komandant".

Tunens je odgovorio da se iz navoda o Arkanovoj poseti ministru može zaključiti da je nesmetano naoružan šetao po Srbiji, za šta odgovornost snosi i srpski MUP. Svedok dodaje da u dokumentima koja je pregledao nije našao potvrdu teze da je Simović bio Arkanov komandant, iako ne spori da je bilo saradnje "arkanovaca" sa Ministarstvom odbrane i JNA.

Branilac je potom sugerisao da u dokumentima koja se navode u svedokovom ekspertskom izveštaju nema direktne potvrde o vezi "arkanovaca" sa srpskom policijom. Tunens odgovara da je na osnovu uvida u dokumentaciju zaključio da je MUP Arkanu dozvolio da formira, naoruža i opremi paravojnu jedinicu i potom osnuje kamp u Erdutu. Policija je, kaže, dopuštala "arkanovcima" da preko granice slobodno prenose opljačkanu robu iz Hrvatske i BiH i da naoružani šetaju Srbijom. Sve to svedoka je navelo na zaključak da je Arkan bio "pod kontrolom ili je imao druge veze" sa MUP Srbije. Na pitanje branioca Džordaša da li u okviru MUP pravi razliku na javnu i državnu bezbednost, svedok je rekao da takva razlika nije navedena u dokumentima koje je pregledao, pa je ni on u izveštaju nije naglasio.

Unakrsno ispitivanje vojnog veštaka optužbe se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja