Bivši predsednik Vojnog suda u Beogradu Radomir Gojović tvrdi da načelnik Generalštaba VJ "nije imao ekskluzivnu obavezu da inicira istragu vojnog tužioca" koji je "jedini nadležan da preduzima krivično gonjenje". Mogao je, ipak da, "kao i svaki građanin", prijavi krivično delo


Suđenje bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću nastavljeno je iskazom generala Radomira Gojovića koji je 1994. godine izabran za predsednika Vojnog suda u Beogradu. Gojoviću je ovo četvrti nastup u Tribunalu: prethodno je svedočio u odbranu Slobodana Miloševića, Dragoljuba Ojdanića i Vlastimira Đorđevića.

Gojović je ukazao da su vojne sudije i tužioci bili nezavisni u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast, da je njihova funkcija bila stalna i da ih je na položaj postavljao predsednik Republike po predlogu ministra odbrane. Prema zakonu, vojni sudovi sude vojnim licima za dela koja su počinjena tokom vršenja službe.

Svedok tvrdi da je vojni tužilac jedini koji ima "pravo i obavezu da preduzima krivično gonjenje". Vojne starešine su, ukazao je, imale obavezu da "liše slobode" pripadnike jedinice koje su zatekli u vršenju krivičnog dela ili da preduzmu mere da počinioci ne pobegnu. Takođe su imali obavezu da osiguraju mesto zločina i obaveste vojnog tužioca ili pretpostavljenu komandu o izvršenju dela.

Po rečima svedoka, načelnik Generalštaba VJ "nije imao ekskluzivnu obavezu da inicira istragu vojnog tužioca" ili podnosi krivične prijave, pošto to "nije bilo u njegovom delokrugu rada". Ipak, mogao je da - "kao i svaki građanin" - prijavi krivično delo. Tužilaštvo tvrdi da je general Perišić, kao načelnik Generalštaba VJ, imao "ovlašćenje, odgovornost i stvarnu mogućnost" da inicira istrage, zabrani kažnjivo ponašanje pripadnika VJ na službi u VRS i SVK, istraži navode o njihovom kažnjivom ponašanju i opozove te oficire... kada posumnja da su "možda učestvovali" u vršenju krivičnih dela u Sarajevu, Srebrenici i Zagrebu.

Branilac je svedoku predočio i zakonodavna rešenja koja su primenjivana u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Gojović tvrdi da između sudova u RS i RSK i sudova u SRJ "nije postojao nikakav odnos". Vojni sudovi u Republici Srpskoj su, prema jednom od dokumenata, formirani 31. maja 1992. godine a postojali su i vanredni vojni sudovi koji su bili blaža varijanta "prekih vojnih sudova" i po Gojoviću su predstavljali "nonsens pravnog sistema". Prema odluci Glavnog štaba VRS od 15. avgusta 1995. godine, stručne poslove u vanrednim vojnim sudovima su obavljala po dva pravnika mobilisana preko ministarstva odbrane.

General Radomir Gojović će sutra odgovarati na pitanja tužioca.

Dijeljenje sadržaja