Tužilaštvo je, iz trećeg pokušaja, konačno uspelo da izvede svog prvog svedoka na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske optuženom za genocid i druge zločine u BiH. Prvi pokušaj, krajem oktobra prošle godine, propao je zbog opstrukcije odnosno odbijanja optuženog da se pojavi u sudnici, dok je drugi, početkom marta ove godine, osujećen Karadžićevom žalbom kojom je tražio odlaganje suđenja


Dokazni postupak optužbe na suđenju Radovanu Karadžiću otvoren je iskazom Ahmeta Zulića iz Sanskog mosta, kome je ovo četvrto svedočenje pred Tribunalom. Prethodno je o svojim stradanjima u logorima Betonirka i Manjača svedočio na suđenjima Brđaninu, Miloševiću i Krajišniku. Delovi tih iskaza relevantni za slučaj bivšeg predsednika Republike Srpske sažeti su u pisanu izjavu koju je Zulić potpisao a čiji je rezime danas pročitala tužiteljica En Saderlend/Ann Sutherland, nakon čega je izjava uvedena u dokaze.

Zulić u izjavi svedoči o napadu srpskih snaga u maju 1992. godine na muslimanska sela Trnovo, Mahala, Hrustovo i Vrhpolje u okolini Sanskog Mosta, kao i o ubistvima, zatvaranju i proterivanju nesrba; zatim o svom hapšenju 18. juna '92. i zatočeništvu u garaži fabrike Betonirka i policijskoj stanici, tokom kojeg je sa još oko 20 zatočenika prisiljen da kopa grobove na mestu zvanom Kriva cesta. Kada su grobovi iskopani zatočenici su zaklani ili ubijeni metkom, a preživeli su samo Zulić i još dvojica.

Početkom jula 1992. godine Zulić je prebačen u logor Manjača. U prepunom kamionu prekrivenom ciradom tokom transporta se od vrućine i nedostatka vazduha ugušio veći broj zatočenika koje je komandant logora odbio da primi, pa su mrtvi zajedno sa još šestoricom koji su davali znake života i trojicom zdravih koji su ih tovarili u kamion, vraćeni u Sanski Most.

Zulić je opisao uslove u logoru Manjača, gde je zatvoren u jednoj od štala u kojoj je bilo još oko 800 zatočenika. Dnevno su dobijali limenku sa dva decilitra vode za dva ili tri zatvorenika, konzerva od 100 grama paštete delila se na četiri dela, a vekna hleba na 44 komada. U odnosu na prebijanja kojima je bio izložen u Sanskom Mostu batine u Manjači su bile zanemarljive, osim što je jednom pretučen gotovo do smrti nakon što je predstavnicima Međunarodnog crvenog krsta dozvolio da ga pregledaju.

U prvom delu unakrsnog ispitivanja, Karadžić se nije bavio zločinima čija je žrtva ili očevidac bio svedok, već navodnim naoružavanjem Muslimana i njihovim pripremama za rat. U tu svrhu je citirao izjavu koju je Suad Šabić, potpredsednik SDA Sanskog Mosta, dao srpskoj policiji nakon hapšenja u avgustu 1992. godine, a u kojoj je navodno govorio o osnivanju Kriznog štaba SDA, naoružavanju i pripremama za rat, odnosno za "odbranu suverene BiH." Zulić, međutim, tvrdi da o tome ništa ne zna. Takođe tvrdi da u Sanskom Mostu nije video "Zelene beretke" o čijem formiranju i delovanju pišu autori knjige "Sanski most u ratu", koju mu je citirao optuženi.

U jednom trenutku Karadžić je Zulića pitao koliko ima dece i unuka i kada su rođeni. Pošto je svedok odgovorio da ima šest unučadi rođenih posle rata, optuženi je trijumfalno ukazao sudijama da osporava Zulićevu verodostojnost, pošto je u izjavi naveo da u dnevniku koji je vodio u Manjači nije zapisao sve što je doživio "da u unuke ne bi uneo previše mržnje". A tada, kada je pisao te dnevnike, Zulić "nije imao unuke" – značajno je naglasio optuženi.

Karadžić će unakrsno ispitivanje Ahmeta Zulića nastaviti sutra pre podne.

Dijeljenje sadržaja