Nakon neuspelog pokušaja da izbori dalje odlaganje suđenja, Radovan Karadžić traži obustavu postupka zbog "kumulativnog efekta" odluka Pretresnog veća o primanju k znanju presuđenih činjenica i prihvatanju izjava i iskaza svedoka iz drugih predmeta što ga, smatra optuženi, "lišava prava na pravično suđenje"


Nedelju dana uoči zakazanog početka izvođenja dokaza optužbe Radovan Karadžić je zatražio obustavu postupka zbog "nemogućnosti pravičnog suđenja". A pravično suđenje, navodi Karadžić u danas objavljenom podnesku, je nemoguće zbog "kumulativnog efekta" odluka Pretresnog veća o formalnom primanju k znanju presuđenih činjenica iz drugih predmeta, kao i prihvatanja izjava ili transkripata prethodnih svedočenja bez unakrsnog ispitivanja svedoka.

Pretresno veće je, navodi se u Karadžićevom podnesku, formalno primilo k znanju 1.500 presuđenih činjenica iz predmeta Stanislava Galića, osuđenog na doživotni zatvor zbog artiljerijskog i snajperskog terora nad Sarajevom, kao i iz pravosnažnih presuda u predmetima srebreničkog genocida i etničkog čišćenja jednog broja bosansko-hercegovačkih opština. Karadžić takođe navodi da se Pretresno veće još nije izjasnilo o zahtevu tužioca za formalno primanje k znanju 1.216 presuđenih činjenica iz predmeta Momčila Krajišnika i Dragomira Miloševića.

Uz to, Pretresno veće je prihvatilo izjave ili transkripte iskaza svedoka iz predmeta drugih političkih ili vojnih lidera bosanskih Srba optuženih za iste zločine za koje se tereti Karadžić. Budući da se radi o izjavama i iskazima o "bazi zločina", a ne o delima i ponašanju samog optuženog, Pretresno veće smatra da nema potrebe da Karadžić unakrsno ispituje te svedoke.

Kumulativni efekat tih odluka, smatra Karadžić, čini pravično suđenje nemogućim, jer se teret dokazivanja sa tužioca prebacuje na optuženog. Tužilac, naime, ne mora da dokazuje presuđene činjenice koje su primljene k znanju, a optuženi može da ih osporava. Drugo, navodi Karadžić, prihvatanjem prethodnih izjava ili iskaza sa drugih suđenja "stvara se pretpostavka u prilog svedokovih tvrdnji" i krše se fundamentalna prava optuženog zaštićena pretpostavkom nevinosti, kao i njegovo pravo da se suoči i konfrontira sa svedocima koji ga terete. Budući da se optuženi tako lišava prava na pravično suđenje Pretresno veće bi, smatra Karadžić, trebalo da obustavi dalji postupak.

Bivši predsednik Republike Srpske se, podsetimo, u 11 tačaka optužnice tereti za učešće u četiri udružena zločinačka poduhvata sa ciljem etničkog čišćenja koje je u nekim bosansko-hercegovačkim opštinama doseglo razmere genocida; terorisanja Sarajeva; genocida u Srebrenici i uzimanja UN osoblja za taoce. Za sva ta dela – izuzev uzimanja talaca – u Tribunalu je već suđeno političkim i vojnim čelnicima bosanskih Srba i njima podređenim neposrednim izvršiocima zločina, što Pretresno veće koje sudi bivšem predsedniku i vrhovnom komandantu mora da ima u vidu kako zbog "ekonomičnosti" sudskog postupka, tako i zbog doslednosti činjeničnih i pravnih zaključaka iz dosadašnjih pravosnažnih presuda.

Dijeljenje sadržaja